„Киша није готово ништа наквасила кукуруз који је у фази оплодње, па се с првом може констатовати да суша и даље прети да принос подбаци, али у којој мери, није још захвално прогнозирати“.
Ипак, он подсећа на 2012. годину, која је била такође сушна, а принос је био солидан – по хектару се кретао од три до три и по тоне, док је у протеклих 15 година на подручју Војводине просек 6,9 тона, а централне Србије 6,1 тона по хектару .
„Сада је кукуруз дефинитивно у лошем стању, поготово у великом делу Срема и Баната, где је у критичном стању, док се у централном, западном и јужном делу Бачке још доборо држи, а докле ће опстајати, тешко је рећи јер добре и јаке кише треба на целом подручју земље“, навео је др Стојаковић.
Заливни системи преко потребни
Суша не прети да обере род кукуруза само у Војводини већ и централном делу земље. И у деловима уже Србије, као и у Војводини, приметни су на њивама подгорели листови и њихово „увртање”, што је знак да се биљка бори с неповољним временским условима – недостатком влаге у земљи и водене паре у ваздуху. Недостатак влаге у фази развоја и раста се може надоместити само заливним системима па то треба да буде приоритет свих приоритета, поручују из Асоцијације пољопривредника.
По његовим речима, сетву кукуруза би требало померити око 1. априла, под условом да време и влажност земље то дозволе, јер у садашњим условима сетве од 10. до 25. априла кукуруз доспева у фазу раста и развоја, када је влага неопходна, у летњим месецима.
„Имајући у виду искуства сушног летњег периода, добро би било сетву померити две-три седмице раније“, каже др Стојаковић.
Председник Управног одбора Асоцијације пољопривредника Мирослав Киш истиче да неће само суша допринети томе да овогодишњи род кукуруза подбаци већ и недовољна примена агротехничких мера.
„Сељаци су финансијски исцрпљени те не примењују у потпуности агротехничке мере, а сеју кукуруз јер нешто морају“, каже Киш.
„С друге стране, осигуравајуће куће осигуравају усеве само у случају олује, града и пожара, али не и од суше.“
Он сматра да ће род кукуруза подбацити од 40 до 60 одсто у односу на просечну годину те да су потребни подстицаји за производњу примарних ратарских култура.
З. Делић
