Задовољни су одлуком Владе, али би волели да тако и остане, јер се, кажу, већ боре са смањеним прометом и високим ценама закупа тезги.
Пијаце, према званичним статистикама, учествују са 16 одсто трговине у укупном промету и продаји пољопривредних производа на територији целе земље. То је много мање него пре десетак година, а пад и даље траје.
Тренутно на територији Србије око 100.000 људи живи од рада на пијаци. Њихова месечна зарада се креће око 40.000 динара – толико им кажу остане када плате тезге, превоз и дажбине. Вест да се фискализација одлаже за још годину дана – на пијацама је дочекана са олакшањем и то, не малим.
Ево шта кажу продавци:
- Па споро је то, није за пијац, како да се ради, немогуће.
- Кад је јабука ја могу да је дам 200 динара, могу 150, могу 100, како? То је ружно.
- Ми смо сељаци обични, који још не знамо од тога да укуцамо, камоли да уведемо.
Па немамо ми услова на пијац. Какви су нам услови? Видите, минус. Де ћемо на минусу, не може ништа. Дигитрон не може да ради, а камоли фискална каса.
- Ево минус 10, ми смо ту 10 сати, фискална каса која одмах оде батерија, нема струје, нема ништа.
Од фискализације страхују готово сви продавци, јер сматрају да ће продаја преко касе, због мењања цена производа у току дана, што је уобичајена пијачна пракса, бити немогућа. Наводе да и без тога раде на граници исплативости јер им је у међувремену повећана и цена закупа тезги као И да би последња предност овог вида трговине, а то је плаћање паушалног пореза нестала...
- Поента је у томе што нико не би добио, то је наш главни аргумент. Сама влада Републике Србије, односно буџет Републике Србије би био на губитку. Зато што ако сте ви у ПДВ-у у односу на паушални порез, пословање како ми сада послујемо, тај наш промет у просеку на пијацама по тезги је толико мали, да би у ствари држава била у губитку. Јер ми плаћамо паушални порез, значи да постоји неки већ проценат промета. И дошли би до закључка да је промет актуелан када би га пратили мањи од паушалног процента. Али сигурно би додало једно велико оптерећење за наше колеге, јер би морали да имају књиговође. И не би се једноставно већина, нажалост, снашла са целом том папирологијом, каже за "Блиц ТВ" Срђан Праштало, Удружење пијачних продаваца.
Фискализација пијаца по мишљењу економских стручњака не би имала великог удела у државном буџету, а продавцима би то била додатна компликација јер би морали да повећају цене за минимум 18 одсто колико је тренутни ПДВ.
„Било би нешто више сигурно захваћено ПДВ-а и мање више то је то, мало би се нешто побољшао српски буџет. Али хвала Богу нисмо сиромашна земља. Оно време када је настајала та пијачна економија, да нам промет који сада још увек имамо на пијацама, који није везан за пољопривредне производе, него за чисту трговину, битно утиче на то какав ће да буде буџет Републике Србије", каже економиста Александар Станковић.
Иако је одлагање увођења фискалних каса дочекано с одобравањем, треба подсетити да одлука важи само годину дана. Јер, према важећој уредби, пијачни продавци са обавезом увођења фискалне касе сусрешће се већ 1. јануара следеће године
Blic/biznis/Helena Košutić
