Највећи помак у враћању одузете имовине у натуралном облику од почетка године забележен је у пољопривредном земљишту, махом у Војводини.
На крају прошле године у Србији је старим власницима или наследницима било враћено 6.506 објекта, а на крају августа 6.748. За првих осам месеци највише је враћено пословних простора, и то са 4.539, колико је било лане, на 4.660 на крају августа ове године. Када је реч о становима, на крају прошле године било их је 954, а на крају августа 1.009. Код зграда, лане их је враћено 1.014, а на крају августа 1.079.
За првих осам месеци у Војводини је враћен 41 објекат, а највише у Суботици – 15. У Зрењанину је враћено девет, Новом Саду шест, Сенти четири, Панчеву два, а у Новом Бечеју, Бачком Петровцу, Вршцу, Кули, Новом Бечеју и Сремској Митровици по један.
Владина уредба погурала денационализацију
Прошлогодишња Уредба Владе Србије о критеријуму за утврђивање површине пољопривредног и шумског земљишта у поступку одузете имовине омогућила је да бивши власници или наследници таквог земљишта одузетог у поступку комасације, односно арондације, лакше дођу до своје имовине, ако не у локалној самоуправи у којој живе, а оно у суседним. За враћање одузете имовине, стари власници или наследници, углавном из Војводине, поднели су 8.600 зехтева којима се потражује пољопривредно земљиште које је било предмет комасације.
Од почетка натуралне реституције у Србији највише објеката – пословних простора, зграда и станова – у Војводини враћено је у Новом Саду – 476, затим у Суботици – 156, Зрењанину – 105, Сомбору 65, Кикинди – 45, Сремској Митровици – 36, Вршцу – 33, Руми – 32, Сенти – 24. У осталим војвођанским општинама враћено је мање од 20 објекта, односно у Србобрану 19, Ковачици 16, Кањижи 15, Шиду и Инђији по 11, Ади и Кули по десет. У Бачкој Тополи враћено је осам, Бечеју седам, Белој Цркви и Ковину по шест, Новом Кнежевцу, Сремским Карловцима и Бачком Петровцу по пет, Врбасу и Жабљу по четири, Апатину, Петроварадину, Новом Бечеју и Старој Пазови по три, а у Алибунару и Темерину по два. У Новој Црњи и Пећинцима до сада је враћен по један објекат.
Од почетка реституције враћено је 54.745 хектара и 47 ари пољопривредниг земљишта, а само у првих осам месеци ове године 14.711 хектара и 75 ари. Највише пољопривредног земљишта ове године у Војводини враћено је општини Бачка Паланка – 766 хектара, па на територији локалне самоуправе Бачка Топола – укупно 6.212 хектара, што је 3.366 хектара више него на крају прошле године. У Руми је од почетка године враћено 803 хектара, у Новом Саду 618, Новом Бечеју 419, Пландишту 383, Кули 345, Суботици 294. Од 45 локалних самоуправа у Војводини само у две – Сремским Карловцима и Петровадину – није враћен ниједан хектар пољопривредног земљишта, док је у преостале 43 решењем Агенције за реституцију враћано одузето пољопривредно земљишта у првих осам месеци ове године.
Љ. Малешевић
