Напуштене њиве дати младима да раде и зараде

НОВИ САД: Управа Министарства пољопривреде за пољопривредно земљиште недавно је објавила да је идентификовала  близу 1.000 хектара напуштеног државног земљишта у 13 локалних самоуправа, од којих су две у нашој Покрајини, у Великом Средишту, на подручју града Вршца, и у Иригу.
oranica, njiva Foto: Dnevnik.rs/A. Erski
Фото: Dnevnik.rs

Посао је рађен у сарадњи с Програмом за развој Уједињених нација (УНДП), што је подразумевало теренску проверу 1.398 парцела у државном власништву површине од око 2.200 хектара. Пронађено је напуштених и необрађених 546 парцела, укупне површине од 948 хектара, док се 852 парцеле површине 1.228 хектара користе, што практично значи да готово половина од 2.200 хектара пољопривредноиг земљишта стоји запарложено без намене.

Колико још имамо ораница које ничему не служе постоји различите процене јер Управа за пољопривредно земљиште сматра да сваке године остаје необрађено између 200.000 и 350.000 хектара ораница, док други сматрају да тај податак није ни приближан оном од око 700.000 хектара до којег се долази простом рачуницом, сабирајући колико имамо обрадиве површине земље и колико од тога користимо.

– Од укупно 4,1милион хектара пољопривредног земљишта, обрађује се свега 3,4 милиона, што значи да је најмање бар пола милиона хектара до 600.000 неискоришћено, а разлика до 700.000 хектара су ливаде и пашњаци, које се не користе јер немамо стоке – истиче за „Дневник” аналитичар и публициста из Новог Сада Бранислав Гулан.

По његовим речима, највише неискоришћеног пољопривредног земљишта има у пограничним подручјима наше земље, па њиве треба ставити у употребу што пре, али нам за то не требају стратегије већ акције, одмах видљиве.

– Добар пример за то како се необрађене државне њиве одмах могу искористити давањем на употребу до 50 хектара младим људима заинтересованим да од пољопривреде крену у стварање личне егзистенције нам стиже из Министарства за бригу о селу – истиче Гулан.


Све више жена ради земљу

Наша земља због богатих земљишних ресурса и повољне климе има добре услове за пољопривредну производњу, па пољопривреда заузима важно место у развоју домаће привреде. Учешће пољопривреде у националном БДП-у у 2018. години износио је 6,2 одсто, а спољнотрговинска рзамена у истој години достигла је 4,2 милијарде евра, што је 15,8 одсто више од петогодишњег просека, док је 15,9 одсто укупне радне снаге запослено у пољопривреди.

Уз ове податке, додајмо и да је све више жена заинтересовно да се бави пољопривредом, што у протеклим деценијама није било тако.


За необрађену земљу, напомиње он, свакако треба утврдити каквог је квалитета земља и на основу тог испитивања одредити намену, шта је најбоље сејати или је користити за друге видове пољопривредне производње.

– Већ деценијама се хвалимо тиме да овдашња пољопривреда може да нахрани становништо и да још део те пољопривредне производње продамо у извоз. Одавно нам није потребна самодовољност већ и знатно више од тога. На пример, од кукуруза, којег годишње извозимо више од три милиона тона, можемо направити чак 1.300 производа у вишим фазама прераде, па ето прилике да развијамо прерађивачку пољопривредну делатност на напуштеним њивама – закључује Гулан, и додаје да се само ефикасном употребом ресурса стиже до још боље продуктивности и конкурентности на тржишту него што смо сада.

        З. Делић

 

Nikola
27.12.2020 • 22:33
kada ce to stupiti na snagu, i gde se informisati.
EUR/RSD 117.5702
Најновије вести