"До договора између произвођача и извозника малине данас није дошло, иако су малинари из целе Србије први пут наступили уједињено, а цена од 120 динара апсолутно је неприхватљива", рекао је председник Удружења малинара Србије, Добривоје Радовић.
Он је после састанка малинара, хладњачара, представника министарстава трговине и пољопривреде и Привредне коморе Србије, рекао да извозници, хладњачари, "не могу да се богате на рачун српског сељака".
"Они морају да схвате да се не могу богатити на рачун српског сељака. Извозници, по мени монополисти, који су сели у Ваљеву и договорили се да се од 120 динара неће помаћи, створили су велики проблем за малинарство у целој Србији", рекао је Радовић новинарима.
Према његовим речима, малинари траже од државе да стане на пут свему што се дешава.
"Ми ћемо имати седницу управног одбора асоцијације, донећемо ставове и највероватније ће се обуставити берба малине. Ово некадашње црвено злато је постало горко", навео је Радовић.
Он је рекао да ће седница бити одржана најкасније у року од четири дана, а сматра да "сељаци могу да помере цену".
"Просечна цена извоза за 2016. годину је била 2,30 евра, то је била произвођачка цена малине. Ове године се тражи 1,83 евра, то је неких 222 динара и минимална цена испод које немате зараду", закључио је Радовић.
Директор земљорадничке задруге Агро еко воће из Ариља, Божо Јоковић, рекао је да је њихов захтев на састанку био да "акутна цена" на нивоу западне Србије буде 150 динара, на шта нису добили потврдан одговор.
"Сматрамо да цена која је дата у Ариљу, 125 динара, није заслужена ни по квалитету ни по свему. Ми имамо један велики проблем, у односу на прошлу годину имамо умањен род, имали смо велике временске непогоде и проблем са радном снагом, ово су тешки дани за српско малинарство", рекао је Јоковић.
Он је навео да хладњачари ћуте, док држава каже да нема механизме помоћи.
"Мислим да ћемо данас или сутра пустити отворено писмо у кабинет премијера и председника да се ово подигне на већи ниво, јер мислим да Привредна комора није решење за цену малине у 2017.години", каже Јоковић.
Он је навео да је њихов захтев повећање цене са 125 динара колико је сада у Ариљу, на 150 динара што је цена на тржишту Србије, док ће завршну цену одредити тржиште.
"Као и прошле године, када је малина кренула са 140 динара, а завршила на 230, 240 динара, тражили смо то и ове године, али за сада нема потврдног одговора", закључио је Јоковић.
Власник хладњаче Master fruits, Раде Цветић, каже да су у садашњој ситуацији у проблему и произвођачи и хладњачари.
"Произвођачи су у проблему због тренутно ниске акутне цене, а хладњачари јер не знају шта ће се дешавати на светском тржишту. Сада хладњачари извозе робу од прошле године, где су се опекли и изгубили много новца, јер су малину прошле године платили 230, 240 динара, а сада је извозе са еуро губитка", објашњава Цветић.
Он пориче да је у питању картелско удруживање хладњачара, јер "то нема никакве логике пошто цену одређује тржиште".
"Ви се не можете договорити. Има 560 хладњачара у Србији, овде не може да се договори три човека, а не сви они", рекао је Цветић.
Он је истакао да је цена од 120 динара оно што се произвођачима исплаћује одмах како би намирили трошкове, а да свака исплата преко те суме зависи од цене малине на светском тржишту.
Министар пољопривреде и заштите животне средине, Бранислав Недимовић, рекао је да ће се нови састанак одржати у року од 10 дана како би се анализирало тржиште на нивоу Европе и света.
"Чињеница је да тржиште диктира цену и да данас није направљен помак, то што заједно разговорају малинари и хладњачари, људи из ПКС, министарства трговине и ми из министарства пољопривреде, то је боље у односу на било какве радикалне методе", рекао је Недимовић.
Он је навео да очекује да ће у наредним даним цена малине расти и да ће бити простора за договор.
"Не губим наду, у ово смо ушли у фебруару када смо разговарали са 750 малинара. Чињеница да хипер производња постоји у крајевима око Србије, да сви то раде, цена је била добра две године, морамо дати све од себе да задржимо наше позиције", рекао је Недимовић.
Министар је истакао да је важно заштитити произвођаче и да ће у том погледу бити донето неколико мера, попут Закона о регулисању тржишта пољопривредних производа који је спреман за разматрање у новом мандату владе.
Он је навео да Србија извози више од 95 одсто произведене малине, као и да показатељи у последњих шест месеци доказују да малина "иде јако добро".
"Извезли смо 50.000 тона малина за задњих пет месеци, то је јако добро. Појачали смо мере контроле на граници да не би нешто ушло у нашу земљу што може да угрози извоз малине. Мора још да се ради са обе стране, ми смо данас покушали да приближимо ставове, али не може проблем који постоји 20 година да решимо за пет минута", навео је Недимовић.
Он је казао да ће се од 1. јула опет разговарати и да је важно неговати дијалог, јер тако постоји и могућност за решење.
