На својој репродуктивној фарми, на крају Кисача, узгаја око 200 грла оваца расе „ил де франс”, коју је креирао укрштањем аутохтоне и модерне овце која је еволуирала. То су грла која имају добре габарите и основне карактеристике овце, односно „праву овчију” лепоту. Па кад тако замишљате како ли изгледају те овчице, све вам се чини да су шненокле с неба добиле ноге и доскакутале до Павелове фарме.
У 40. години сам испунио животни сан, прича наш домаћин Павел Тордај, који је оставио оптичарски посао и више од 20 година радног стажа да би се бавио овчарством.
Како каже, овце држи искључиво за приплод, тако да његове животиње имају генерално леп живот и доживе дубоку старост. Базирам се на стотинак плоткиња и радим у три-четири овновске линије да не би дошло до крвног сродства, прича даље наш саговорник.
Квалитет је примаран, а он се губи квантитетом, објашњава нам Павел, и додаје да је тајни састојак успеха – љубав!
Што се тиче излагања на скуповима, све сам запоставио. Треба дати простора и млађим узгајивачима, а ствар престижа је изаћи на Новосадски сајам, где се представи 15-20 узгајивача, каже вишегодишњи шампион Сајма, који је уједно и један од три најзначајнија узгајивача оваца у Србији.
Кад тамо узмеш пехар, поручује, знаш да си главни.
Међутим, посао сточара је и лак и није, и једноставан је и компликован. Узгајати стоку значи бити упослен 366 дана у години, без слободног викенда, годишњег одмора, славе...
Морате да нахраните животиње, то је рутина, али сва срећа па волим тај посао. Знам да се не живи од љубави, али овчарство ми омогућава егзистенцију, наводи Тордај.
Да не схватите погрешно, каже, има много посла, али и много слободног времена.
Обавеза ми је да сваки дан ујутру од 6.30 до 10 будем на фарми, а онда увече све исто од 19 до 21 час. Када је сезона балирања и припреме хране, има више посла, али то није свакодневно. У слободно време волим да уживам на салашу или јашем коња, прича наш саговорник.
Бављење сточарством је последњих година постало уносан посао, будући да држава даје субвенције као подршку сточарима. Такође, велике миграције с истока мењају гастрономску карту у Европи те је јагњетина све траженија.
Павел Тордај нема потребу за извозом оваца у иностранство, иако постоји потражња, нарочито када је реч о Турској и Израелу, али и Русији и Кини.
Мислим да у Србији постоји велики потенцијал за ту грану јер је веома тражена у свету, а и ми имамо ресурсе за бављење овчарством, каже наш саговорник.
Иначе, овца врсте „ил де франс” лако подноси и највеће амплитуде надморских висина. Може да опстане и у Швајцарским Алпима, као и у јужноафричким низијама, па и у Војводини. Тордају се из целог света јављају са жељом да купе баш ту овчарску врсту.
Сва жртва и те како има смисла, када вам она доноси могућност да ишколујете децу и водите нормалан живот без бриге да ли ћете сутра имати новца и могућност за лагодан живот.
Л. Радловачки
Пројекат "Приградска насеља Новог Сада" је суфинансиран од стране Града Новог Сада, а ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
