ПКС: Уништено 23 тоне увеженог јунећег меса

БЕОГРАД: Претходних дана уништено је више од 23 тоне одрезака јунећег меса којем је истекао рок трајања и које је из Бразила нелегалним путем стигло у Србију, а у Привредној комори Србије кажу да само синхронизованим акцијама ветеринарске инспекције, МУП-а и царине може да се спречи долазак таквог меса на наше тржиште.
govedina, pixabay.com
Фото: pixabay.com

Иначе, такви се одресци јунећег меса обично не налазе у продаји већ се користе за израду производа од меса, речено је данас Танјугу у Управи за ветерину.

На одређеним паковањима су уочене декларације објеката из Бразила, од којих су нека паковања још увек била у року трајања, а некима је рок трајања истекао и више од шест месеци.

Министар пољопривреде Бранислав Недимовић је раније данас изјавио да је у питању месо које је из Бразила стигло на наше тржиште преко КиМ, као и да тужилаштво треба да реагује.

Полиција из Јагодине је 11. августа у сарадњи са Управом царине пронашла и запленила 23 тоне шверцованог меса, које је требало да буде достављено једном предузећу у Ћуприји.

Ветеринарска инспекција је, објашњавају у Управи за ветерину, на позив Управе царина и МУП-а, предузела мере за нешкодљиво уклањање хране животињског порекла која је нелегалним путевима доспела на територију Србије. 

У Привредној комори Србије је речено Танјугу да црно тржиште ''увек ради'' без обзира на све контроле и границе, као и да је заплена поменутог меса добар пример синхронизоване акције, у којој су учествовали Управа за ветерину, полиција и царинске службе.

"Само тако може да се спречи већи шверц меса", рекао је секретар Удружења за сточарство и прераду сточарских производа у ПКС Ненад Будимовић.

Како каже, такво месо је врло опасно, не само због избегавања плаћања пореза и других дажбина већ због здравствене безбедности хране.

"Не знамо колико пута је то месо замразавано и одмрзавано, да ли је микробиолошки исправно, да ли је могуће термички да се обради за прерађевине од меса. Овај најсвежији случај само говори да се то дешава, немамо информације колико пута прође, али ово је велика пошиљка која је, на срећу, заустављена".

Будимовић истиче да је врло важно да сви наши произвођачи односно кланична индустрија поштују законе у Србији и да се прати следљивост односно када је животиља заклана, чиме је храњена, како је транспортована, колика је била температура у истовару и слично.

Према његовим речима, прошле године је око 25.000 тона свињског меса ушло у Србију са документацијом. Јунеће месо се слабије увози, око 2.000 тона годишње. Свињско месо из увоза служи за прераду и то наши кланичари доста користе, с обзиром да им је повољнија цена", навео је Будимовић.

Додаје да је о шверцу доста тешко причати, с обзиром на врло развијену машту шверцера.

У Управи за верерину објашњавају да је увоз хране животињског порекла дозвољен искључиво из производних објеката под контролом државне ветеринарске инспекције земље порекла и уколико је систем ветеринарске контроле најмање еквивалентан систему прописаном у Србији.

Заинтересовани за пословање храном се обраћају Управи за ветерину захтевом за издавање решења о дозволи увоза, уз коју прилажу сву потребну документацију у вези са пошиљком, а нарочито се наводе ветеринарски контролни бројеви објеката одакле храна потиче.

Провером тих бројева се утврђује да су ти објекти под надзором ветеринарске инспекције земље извознице, као и статус објекта.

Сваку пошиљку хране животињског порекла мора да прати оригинални ветеринарски сертификат, оверен од службеног ветеринара државе порекла, којим се дају званичне гаранције о пореклу и здравственој исправности односно безбедности хране животињског порекла.

По приспећу на гранични прелаз спроводи се преглед пошиљке, односно ветеринарско санитарна контрола.

Уколико су испуњени ветеринарско санитарни услови за увоз пошиљке, гранични ветеринарски инспектор дозвољава увоз, спроводи узорковање у складу са решењем о увозу за дату пошиљку и предаје у даљу процедуру царинској служби на граници. 

Пошиљке које се увозе - месо сме да уђе у Србију само преко одобрених граничних прелаза где је присутна гранична ветеринарска инспекција.

Највише меса се увози из држава чланица ЕУ и мање количине из ЦЕФТА држава: БиХ, Црна Гора и Македонија.

Према подацима Управе за ветерину, у Србију је 2017. увезено укупно 130 пошиљака расхлађеног или замрзнутог говеђег меса у укупној количини од 681,8 тона, 1.391 пошиљка расхлађеног или замрзнутог свињског меса у укупној количини од 27.145 тона, 19 пошиљака расхлађеног или замрзнутог овчијег меса у количини од 143 тоне и 285 пошиљака пилећег меса у количини од 3.585 тона. 

Прошле године је враћено укупно 13 пошиљака меса из разлога неодговарајућег температурног режима, неисправне пратеће документације, непостојања идентификације...

Сваки други начин уласка хране животињског порекла представља кријумчарење.

Сва храна која није на прописани начин ушла у Србију се сматра небезбедном, јер у тим случајевима није могуће са сигурношћу утврдити произвођача, рок употребе, порекло и следљивост која је прописана Законом о безбедности хране, а у највећем броју случајева таквој храни недостаје декларација на српском језику која је обавезна за све производе који се налазе на тржишту Србије.

Сва храна за коју се посумња да може представљати ризик по здравље потрошача не сме се наћи на тржишту.

milicica
14.08.2018 • 22:04
bas me briga sto je meso unisteno, mene zanima ko ce robijati ili jos bolje biti skracen za glavu zbog toga sto je uradio i da nije spreceno koliko bi bilo mrtvih i bolesnih ali sam sigurna da niko nece odgovarati a mnogi dzepovi su puni, te mi ostaje samo nada da ce dragi bog presuditi
EUR/RSD 117.5784
Најновије вести