Пролећно време расада у газдинству Силвије Угрнов у Молу

Расађивање струкова парадајза, паприке и другог поврћа у многим баштама и повртњацима је већ обављено или је у току, а мали баштовани у Молу, Ади и околини, који за своје потребе узгајају поврће на окућницама, већ су навикли и уздају се у расад из пластеника породичног газдинства Силвије Угрнов из Мола
с
Фото: М. Митровић/Силвија Угрнов и ћерка Сандра

Док су се интензивно бавили производњом поврћа носилац газдинства био је Драган Угрнов (55), међутим, када се разболео и морао у пензију, одустали су од производње поврћа па је у новим околностима газдинство преузела супруга Силвија, којој помажу ћерка Сандра и син Марко.

– Газдинство је сада сведено да два пластеника и производњу 12.000 струка расада и у њему буде разних сорти парадајза и паприке, који приспеју у мају за пролећно расађивање. Због хладнијег времена ове сезоне све мало касни, али надам се да ће са топлијим временом продаја бити све боља – каже Силвија Угрнов.

Она наглашава, да се њој и породици производња расада свиђа, зато што за релативно кратко време из пластеника долазе до прихода за улагања у производњу и уложени труд.

– Производњу расада у пластеницима заснивамо половином фебруара и први приход пристиже у мају, а ако је време топлије и раније. За свега неколико месеци за продају муштеријама пристигне расад, као готов производ, тако да уложени новац и рад може да се наплати – објашњава Силвија.

Фото: М. Митровић

Муштерије за расад су из околине, којима се продаја врши на пијачним тезгама у Молу и Ади, или директно од куће, где су сталне муштерије навикле да наврате. Док се околности нису измениле због Драгановог здравља, па је морао у инвалидску пензију, породица Угрнов се професионално бавила производњом расада и поврћа, а садашњи обим производње расада је у односу на раније више хоби, којим се допуњава породични буџет. И Силвији и Драгану повртарство је струка, па муштерије имају поверење да је оно што од расада из пластеника Угрнових квалитетно и да ће дати очекиване плодове у њиховим баштама.

За производњу расада у пластеницима Угрнових се користе квалитетна оригинална семена, а и померили су и прилагодили је малим баштованима који поврће узгајају на мало за сопствене потрбе на отвореном. Не раде ни приближно толико као раније, када су производњу заснивали на велико много раније и за газдинства за пластеничку производњу поврћа, па је само мањи део који је преостајао продаван на мало на пијацама.

Смањену производњу су мало и временски померили што је смањило трошкове за грејање, али улагати у производњу се мора, а Угрнови као произвођачи расада нису незадовољни ценом коју постижу, иако она већ неколико година стагнира. Од квалитета семена и произведеног расада зависи цена, па по струку расада постижу цену од 40 до 50 динара. Расад се на почетку сезоне пролећног расађивања поврћа теже продавао због хладнијег времена, па је произвођачима неопходно било улагање додатног труда на његовом одржавању, док продаја није кренула. Кашњење у расађивању утицаће да и парадајз и друго поврће у баштама касније приспеју.

Драган Угрнов је две деценије радио у повртарској производњи некада моћног ађанској ПИК „Јожеф Халас“ а после приватизације се посветио повртарству у породичном газдинству, захваљујући подршци агронома Радомира Супића који је такође радио у Комбинату и помогао им да се осамостале. Све што је тржиште захтевало настојали су да производе користећи знање и искуство, највише на хектар и по, јер су у производњу ушли без сопствене земље па су је узимали у аренду и настојали да интензивном повртарском производњом постижу што бољу зараду.

– Све што радимо већ је написано и проверено, при чему је изузетно драгоцено искуство које нам је у Пољопривредној школи у Футогу преносио професор Стеван Ненадов који је био познат повртар. Практично, сада су нам пластеници само површине 90 квадрата у дворишту, а раније смо расад на велико имали у пластенику од 180 квадрата са грејањем и имали производњу поврћа у пластеницима на око 2.000 квадрата. Мол је одувек био познат по повртарству, на пијацама у Новом Саду, Београду и другим местима знало се за молску шаргарепу и друго поврће – потсећа Драган Угрнов. 

         Милорад Митровић

EUR/RSD 117.5653
Најновије вести