ПОЧЕЛА БЕРБА У ВИНОГРАДИМА КАРАЂОРЂЕВИЋА Ево какав се род очекује у српској Тоскани
ТОПОЛА: Први дани септембра у околини Тополе традиционално су обележени почетком бербе грожђа у Краљевим виноградима под Опленцем. Такође, традиционално се најпре беру беле сорте, а виноградари истичу да су, упркос тешкој сезони, приноси добри, док су штете од града око 10 одсто.
– Ове године очекујемо између 20.000 и 25.000 литара вина. Као и сваке године, доминираће бела вина, јер је наш сортимент највише заступљен управо у тим сортама. У будућности планирамо реконструкцију засада и повратак некадашњих сорти, попут Ризлинга и Семиона, који је некада био основ чувене краљеве купаже – каже за РИНУ Драган Рељић управник Задужбине краља Петра I.
Краљеви виногради простиру се на око 13 хектара, а већина сорти сачувана је још из времена Карађорђевића. Доминирају Шардоне и Пино бланк, док црвене сорте предводи Каберне Совињон. Од некадашњих сорти, у виноградима данас недостају Ризлинг, Пино Ноар и Смедеревка, док се поред цркве гаје и стоне сорте, међу којима и чувени Хамбург, од кога се такође производи вино.
Радници сезонци истичу да берба није тешка и да посао доноси солидну зараду.
– Није тешко ништа, било је напорније у време невремена, када смо везивали и резали зелену лозу. Сад се бере лепо, гроздови су здрави и ја сам задовољна, а верујем да је и задужбина задовољна – каже једна од радница.
Некада су се Краљеви виногради простирали на 50 хектара, али је, према речима управника, циљ данас квалитет, а не квантитет. Управо због тога производе се пажљиво одабране количине вина, како би се сачувао врхунски квалитет по коме је овај крај надалеко познат.
– Друге винарије производе много више, али нама је битнији квалитет од квантитета. Наш циљ јесте да сачувамо оно по чему је краљева винарија препознатљива, а то су вина изузетног укуса и мириса која се праве од најквалитетнијих сорти. Вина из Краљеве винарије обишла су цео свет, најчешћи купци јесту туристи који посете Задужбину „Краљ Петар Први”, па су тако стизала и до најудаљенијих земља – каже Рељић.