Пшеница се опоравила, поново се зелени и бар на око не изгледа лоше.
Стручњак за пшеницу проф. др Мирослав Малешевић навео је за “Дневник” да је стање пшенице задовољавајуће. - Имајући у виду услове за заснивање овогодишње производње, поготово стање са минералним ђубривима и различитим могућностима њихове набавке и примене, као и неповољне временске услове током прихрањивања, може се рећи да пшеница добро изгледа. Ипак је већина произвођача употребила неке количине ђубрива, свесна да њихов изостанак значи сигурно смањење приноса. Има произвођача који су применили редовне количине НПК хранива, мада је њих свега 30-40 одсто и код тих произвођача пшеница изгледа веома добро и налази се у фази 2. или чак појави 3. коленца.
Јесенас је пшеница посејана на око 630.000 хектара и мада смо је увек имали за домаће потребе и за ивоз у новонасталим приликама на глоабалном плану прво због пандемије, а сада и због рата у Украјини стало нам је да приноси буду што већи.
Још у новембру 2021. године због ковид 19 и поскупљења енергената и примарних пољопривредних култура ограничена је цена браша, а сада и због рата у Украјини забрањен је извоз пшенице.
Аграрни аналитичар из Новог Сада Бранислав Гулан каже за “Дневник” да је за домаће потребе довољно упола мање од посејаних површина под пшеницом.
- Да би имали довољно за потребе становништва, робне резевре и семе не треба нам више од 1.550.000 тона жита и 300.000 хектара посејаног хлебног зрна, а ми сејено и више него дупло него што нам треба – казао је Гулан.
Професор Малешевић каже да је ово период када сва озима стрна жита прелазе из вегетативне у генеративну фазу. –У том периоду се лако уочавају сви недостаци на усевима. Мањак неког храњивог елемента би се морао што пре надокнадити јер, ако дефицит потраје смањиће се капацитет за принос.
И ратари су углавном задовољни како усеви напредују, али наглашавају да се на њивама уочава да још треба кише и примећују да влада шаренило у погледу напретка усева.
- Лепо се зелени и расте, али фали још падавина - казао је пољопривредник Аца Летић са Ченеја, који се спрема за прво прскање пшенице.
Ратар из Кисача Владимир Франциста навео је да жито добро напредује, баш онако како треба. - Применио сам потпуну агротехнику и то је видљиво на усеву – казао је Франциста. - Купио сам још у октобру – новембру вештак и тако се, истовремено, на време снабдео репроматеријалом и избегао високе тршкове сетве пшенице.
Франциста каже да у атару Кисача све жито не изгледа исто, видљиво је по изгледу усева у којој је мери примењена агротехника. - Има њива где жито заостаје у расту, жићкасто је, ређе је, и види се да му недостаје вештак.
У Банату , у општини Житиште, кише је било свега 12 литара по квадратном мерту, што је недовољно, али пољопривредник Бобан Стоисављевић, каже да усев ипак изгледа добро у односу на период када су се падавине ишчекивале. – Применио сам сву агротехнику, баш како треба и с те стране урадио што је до мене. Сада само да падавина буде још и да спокојно чекам жетву.
З. Делић
