Овогодишњим приносима нису баш задовољни, поготово замерке на то каква је година била имају мали и средњи ратари јер због умањених приноса нису имали зараду какву су очекивали. Зато услед климатских промена вреди размишљати о томе шта сејати, ове јесени и догодине, да би због дугих сушних периода пољопривредне културе опстале, донеле очекиване приносе и више пара.
Агроекономисти су све гласнији да због суше и високих дневних температура та категорија пољопривредника, најбројнија у пољопривредној производњи, треба да се окрене другим културама, које су у протеклих неколико деценија биле запостављене, а успевају на овдашњим њивама и уз добар принос доносе и већу зараду од кукуруза, пшенице, сунцокрета, соје.
Због веће потржње у односу на произведене количине, цена неовршене метлице сирка са семеном је сваке године мало виша, тако да се таква метлица ове године откупљивала по просечној цени од 50 динара килограм. Цена зрна сирка зрнаша се на тржишту формира у поређењу с ценом кукуруза и, по правилу, опет је нешто виша, тако да сада износи 19 динара килограм. Па ето прилике да пољопривредници обнове сетву сирка, који је пре пола века у покрајини заузимао 5.000 хектара.
Научни саветник др Владимир Сикора с Научног института за ратарство и повртарство у Новом Саду каже да имамо силажни сирак и суданску траву, који спадају међу крмно биље и користе се као кабаста сточна храна, док се сирак метлаш и сирак зрнаш сврставају међу алтернативне биљне врсте, због тога што се гаје на мањим површинама.
Улагање као и у кукуруз
По речима др Сикоре, улагања у производњу сирка су, у погледу агротехничких мера, на нивоу улагања у производњу кукуруза.
– Код сирка метлаша највећи трошкови се односе на ручно скидање метлица, које је ове године коштало 40.000 динара по јутру. Једина разлика у технологији производње кукуруза и сирка зрнаша је у жетви, која се код сирка изводи житним комбајном. Захваљујући тропском пореклу, сирак има биолошке предиспозиције толерантности према неповољним условима спољне средине а пре свега према недостатку влаге, што одређује његово место у систему биљне производње. Као јара култура, која се сеје у априлу, а род убира крајем августа, уз добро развијен коренов систем и способност да се регенерише и настави раст и након изузетно сушног периода сирак може обезбедити принос и у условима које друге биљке теже подносе.
– Сирак метлаш се гаји као сировина за производњу метли и његово гајење је концентрисано у регионима у којима постоји метларска индустрија – наводи др Сикора. – У нашој покрајини сеју га земљорадници у околини Бачког Петовца, Селенче, Пивница и на потесу Сента – Бачка Топола – Кањижа. Једина мана тог сирка је што се метлице скидају ручно па због недостатка радне снаге то пољопривредницима може представљати проблем, и одвратити их од сетве тог усева. Сирак зрнаш се сеје ради зрна које се користи као сточна храна на исти начин на који се користи зрно кукуруза јер садржи око 11 процената протеина и око 74 процената скроба и зато у крмним смешама у потпуности може заменити зрно кукуруза. Уједно, у условима суше, смањење приноса сирка зрнаша није тако изражено као код кукуруза, и то су домаћи пољопривредници почели да полако препознају па се он сада сеје на више од 1.000 хектара.
Др Сикора наводи да се предвиђа да ће се у наредним годинама површине под сирком зрнашем у ЕУ повећати 18 процената, пошто је, услед све чешћих сушних периода, пољопривредна производња пред изазовом производње довољних количина хране.
Саговорник „Дневника” предочава и да у погледу приноса, сирак доноси већи род у односу на друге традиционалне културе.
– С неовршене метлице с зрном сирка метлаша у добрим условима принос достиже осам до девет тона по хектару, принос зрна је од пет до шест тона, а принос овршене метлице три до четири тоне. Код сирка зрнаша је генетски потенцијал за принос зрна преко десет тона по хектару, а у пракси се у оптималним условима добијају приноси на нивоу осам до десет тона по хектару зрна.
З. Делић
