Што мањи то бољи, НЕМЦИ ГРИЦКАЈУ СРПСКЕ КОРНИШОНЕ

КРАЉЕВО: У краљевачком селу Тавник, познатом по највећем броју стабала дуња у Европи, ушушкао се и један за ово место нетипичан засад корнишонона.
с
Фото: РИНА

Мила Богићевић и њен супруг пре четири године одлучили су се за узгој овог поврћа и то у кооперативној сарадњи са фирмом из Београда, која им је понудила одличне услове. Њихов је садни материјал, репроматеријал и сва прихрана, док је њихово - земљиште и радна снага. Бесплатни савети су им доступни 24 сата дневно.

- Случајно сам чула рекламу на радију и одлучили смо да покушамо. Ниједног тренутка се нисам покајала, јер се узгој корнишона показао као лепо исплатив посао. На нама је да обезбедимо земљиште, половином маја сезона почиње, а завршава се половином септембра. Није много тешко физички, нема окопавања нити било шта слично. Садња, одржавање и берба, а оно што је најважније јесте да је откуп обезбеђен. Однесемо робу, а затим уплата легне на рачун, каже за РИНУ Мила.

Она је у првој години оборила рекорд, јер и као почетница успела је да оствари приносе од чак девет тона на пет ари. Сада су парцелу проширили на осам ари. Јако је важно да се корнишони редовно заливају, јер је то биљка која тражи доста воде, али и да се пре садње изврши дезинфекција земљишта.

- Корнишони се групишу у три класе, и тако се одређује и откупна цена. Прву класу чине корнишони величине од три до шест центицентиметара, другу од шест до 12, а трећу преко 12 центиметара. Цена за И је 140 динара по килограму, за ИИ 90, а за ИИИ 20 динара. Ова трећа нам није у фокусу, већ прве две. Уколико имамо њихов однос на 50:50 онда смо задовољни. За тих неких четири месеца рада може да се заради и до 3.000 евра, истиче Мила.

Фото: РИНА

Она додаје да је ово посао који уколико се ради, може и те како добро да се заради, па чак и за тих пар месеци и цела просечна годишња плата у Србији.

- Просто колико радиш, толико и зарадиш. Ипак, ако мислите да ће корнишони сами да се посаде и оберу онда се грдно варате. Морате као и у сваки посао да уложите труд, али оно што је важно јесте да се овде труд исплати. Корнишонима је највећа опасност племењача, али уз помоћ савета агронома који су стално уз нас онда и то успешно решавамо, каже Мила.

Сви откупљени српски корнишони извозе се за Немачку, јер како каже Мила, Немци их тамо грицкају уместо кикирикија и чипса. Док гледају утакмицу или серију. И зато је кључно да буду што мањи, јер су тада најбољи.

(РИНА)

EUR/RSD 117.0759
Најновије вести