" Уколико киша не падне за десетак дана, принос кукуруза ће отићи бестрага "каже управник Одељења за кукуруз Института за ратарство и повртарство у Новом Саду др Милисав Стојаковић. "На ораницама се види да кукуруз добро изгледа, тек понегде се може приметити да листови почињу да жуте, али ратари и они који се баве изучавањем кукуруза примећују да је кукуруз нижег раста у односу на висину очекивану за ово доба године, а то ће вероватно условити да клип и маса зрна буду мањи", додаје др Стојаковић.
По његовим речима, кукуруз не изгледа на свим ораницама исто, већ то зависи од подручја где је посејан те ће и род зависити од тога да ли ће бити локалних киша.
" Онај који је засејан ближе Дунаву и Тиси, због веће влажности земље изгледа боље. Та пољопривредна кулутра је сада у фази зрења и наливања зрна па високе дневне температуре изнад 35 степени, какве су биле протеклих дана, могу лоше утицати на принос " каже др Стојаковић.
Он подсећа на то да је ове године посејано од 950.000 до 1,1 милион хектара кукуруза те да је лањски принос био рекордан због изузетно добрих климатских услова па је просечан род у Србији био 7,5 тона по хектару.
По подацима Покрајинског секретаријата за пољопривреду, водоприведу и шумарство, на војвођанским њивама овог пролећа кукурузом је засејано 577.000 хектара, што је 1,2 одсто мање него лане. Од септембра 2016. до сада извезено је 2,3 милиона тона кукуруза.
" Какав ће бити принос соје, знаће се половином августа. Уколико крајем јула и почетком августа не падне добра киша, принос ће бити знатно умањен јер у том периоду се махуне пуне зрном. – каже управница Одељења за соју Инситута за ратарство и повртарство др Светлана Балешевић Тубић.
Она додаје да је већ сада приметан нижи раст биљке па тако и краће махуне. И соја трпи, вели, због високих дневних температура и недостатка влаге па се повија надоле.
" За разлику од лане, када је година била идеална, не само за соју већ и за друге ратарске кулутуре, ова године не иде наруку соји, због хладног пролећа и сада тропских врућина ", каже др Балешевић Тубић.
Уљане репице све више на њивама
Још нема званичних података о томе колики је просечан род уљане репице био у овогодишњој сетви, али др Ана Марјановић Јеромела с Одсека за уљану репицу Института за ратарство и повртарство каже да је просечан род био између 3,5 и 4 тон по хектару, а на површинама где су се максимално примењивале агротехничке мере – и до пет тона. Сетва уљане репице расте из године у годину због добре цене, која се сада креће од 40 до 42 динара килограм и због све већег броја страних трговаца.
"Сматрам да нема ратара који већ није продао овогодишњу репицу " казала је др Ана Марјановић Јеромела, и додала да је лане под уљаном репицом било од 36.000 до 38.000 хектара ораница, што је значајно повећање у односу на протеклих неколико година, а у поређењу са сетвом из 2015. дупло више.
Соје је, иначе, ове године посејано на око 200.000 хектара, а лањски принос је био рекордан – 3,4 тоне по хектару.
Сунцокрет и у суши може да даје добре приносе јер је отпорнији." Какав ће род заиста бити, знаћемо тек крајем јула и у августу
"Суша се не може поуздано предвидети, а недосатак падавине утиче на све. Међутим, пољопривреда, односно усеви, први су који трпе, зато се мора превентивно деловати наводњавањем " каже проф. др Јован Црнобарац.
З. Делић
