У непосредној близини репице могу се видети и поређане кошнице пчела пошто је цвет репице њихова прва паша, па се уз леп визуелни изглед поља, лако може сакључити да је ова биљка и те како важна и корисна и за пчеле и пчеларе.
Уљане репице јесенас је посејано мало изнад 38.000 хектара, што је за 30 одсто више него у сетви 2021. године. У зависности од климе, зависе и приноси, али просечан род је 2,7 тона по хектару.
Др Ана Јеромела Марјановић с Института за ратарство и повртарство у Новом Саду за „Дневник” истиче да је репица вишеструко значајна индустријска биљка, али пошто је цветање репице у наредне две, три седмице у току прво је споменула значај биљке за пчеларство.
- Репица је прва значајна пчелиња паша, након које пчелари односе кошнице као оснажене на пашу на багрем - каже др Јеромела Марјановић. - Добро развијена пчелиња заједница може дневно да сакупи и до четири килограма меда. С једног хектара репице у пуном цвету пчеле сакупе од 80 килограма меда па и до 195 килограма. Мед је жут, брзо се кристалише и добија бело-сивкасту нијансу па је неопходно често врцање. Користи се и за справљање шећерно-медних погача. Репица има велику густину цветова - преко десет милиона, цвет производи велику количну нектра - 0,6 милиграма за 24 часа, који се образује непрекидно и пчеле посећују један цвет неколико пута. Производи и велику количину полена 1-1,3 милиграм по цвету, што привлачи пчеле из кошница удаљених и три и по до четири километра.
Међутим, уљана репица је значајна првенствено због семена богатог уљем, које се користи у исхрани људи, животиња и у индустрији, а у последњих неколико деценија и за производњу биодизела.
- Квалитетно уље и протеини, који остају након издвајања уља су врло важне компонете у исхрани људи, животиња и прерђивачкој индустрији. Садржај уља у семену износи од 40 до 48 процената, а у нашим условима производње од 41,5 до 46,9 процената. Репичина сачма се користи у смешама као извор протеина у исхрани животиња и као зеленишно ђубриво - напомиње др Јеромела Марјановић.
Повећање површина засејаних репицом, каже др Јеромела Марјановић, треба тражити у релативно стабилном приносу у односу на друге ратарске биљне врсте, као и у томе што се главне агротехничке операције не поклапају с другим биљним врстама.
За повећање површина под уљаном репицом важна је и њена цена и од тога зависи и одлука ратари да је више сеју. Ратар из Кисача, Јарослав Ковач, каже да је уљану репицу посејао због добре цене јер је лане после жетве килограм семена коштао 80 динара, што је и навело пољопривреднике да је за трећину више посеју.
- Међутим, тренутна цена је упола нижа у односу на лањску, што брине све ратаре - казао је Ковач. - Усев добро напредује али уколико цена у жетви остане на садашњем нивоу, 40 динара, пољопривредници ће бити у чистом губитку јер све што нам треба за сетву је вишеструко поскупело, док је цена наших производа пала, и то није добро - казао је Ковач.
- Значајна је и као одличан предусев за стрна жита јер се рано уклања с парцеле и омогућава припрему земљишта за сетву. Добар је и природни хербицид и оставља земљиште у добром физичком стању - каже др Јеромела Марјановић..
Разноликост форми и сортимента уљане репице омогућава њено гајење у различитим подручијима, а као предуслов за успешно гајење уљане репице наши пољопривредници имају савремену механизацију
- Климатски услови у Србији погодују производњи уљане репице, али појава природних непогода - суша, поплава, олујни ветрови и град, могу да доведу до умањења приноса и квалитета семена и уља. Изузетно је важан правилан избор сорте уљане репице ради ублажавања дејства природних непогода јер свака сорта има специфичне предности које је могу учинити погодном за одређене услове гајења. Пољопривредници у Србији имају могућност да одаберу бројне високоприносне сорте створене у нашим агроеколошким условима - истакла је др Ана Јеромела Марјановић.
З. Делић
