Временски услови нису били погодни за развој усева, а ситауција је сада нешто боља јер је кише било средином седмице. Нажалост, не свуда и то забрињава ратаре на подручјима где није било падавина. На њивама где је киша поквасила усеве, указују, дошла је у прави час, али високе дневне темературе усред пролећа никако не годе ни пшеници ни кукурузу.
У новонасталим приликама на глобалном нивоу, а због рата у Украјини, изузетно је важно да се у жетви остваре што већи приноси не само пшенице и кукуруза, већ и соје и сунцокрета. Агрономи за сада охрабрују јер кажу да жито, које ће се прво жети, сада генерално добро подноси ћуди климе, а да тек посејни кукуруз још не захтева веће количине влаге у земљи.
Сунцокрет, за разлику од других пољопривредних култура, лакше подноси високе дневне темературе и сушу. За сада одлично изгледа, посебно тамо где је сетва обављена у првој половини априла. Већ има три пара листова, наводи др Владимир Миклач с Научног института за ратарство и повртарство у Новом Саду.
- На већини њива сунцокрет је доброг изгледа и сада једино треба пратити како се развија и уколико се појаве штеточине требао обавити третман ради њиховог сузбијања - истиче др Миклач. - О томе ратари воде рачуна јер приликом припреме земљишта за сетву примене агротехнику како инсекти не би нападали уљарицу у развоју.
Стручњак за пшеницу проф. др Мирослав Малешевић рекао је за “Дневник” да је пшеница задовољавајућа.
– Имајући у виду услове за заснивање овогодишње производње, поготово скупо минерално ђубриво и неповољне временске услове током прихрањивања, могло би се рећи да је изглед пшенице задовољавајући – казао је проф. др Малешевић. – Ипак, већина произвођача употребила је неке количине ђубрива, свесна да потпуни изостанак значи смањење приноса. Један део произвођача, њих од 30 до 40 одсто, применило је редовне количине НПК хранива и на њиховим њивама пшеница изгледа веома добро.
Проф. др Малешевић истиче да сва озима стрна жита сада прелазе из вегетативне у генеративну фазу. По његовим речима, у овом периоду лако се уочавају сви недостаци на усевима.
- Мањак неког храњивог елемента би се морао што пре надокнадити јер ако дефицит потраје, смањиће се услови за принос, биљке интезивно усвајају хранљиве елементе, троше све веће количине воде из доступних извора падавина или резерве у земљишту. Генеративна фаза, истовремено, означава почетак интензивног пораста биљака у стабло, пораст свих листова, формирање фотосинтатичког апарата, као и даљи развој потенцијала биљака за принос – навео је проф.др Малешевић.
Мада до жетве кукуруза има још доста времена, род може бити неуједначен у погледу приноса и зависи од количине падавина, указује др Горан Бекавац с новосадског Научног института за ратарство и повртартсво.
– Средином седмице у околини Бачког Јарка и Темерина био је град и провала облака, а на свега 500 метара удаљености ваздушном линијом, на Римским Шанчевима, пало је само 12 литара кише по квадратном метру. Тамо где је било кише, доћи ће до бржег раста кукуруза који се сада препознаје по редовима – каже др Бекавац. – Биљка је мала и не треба јој још превише влаге, али се кукуруз развија и спушта корен дубље, а у дубини нема одвише резерви воде јер је зима била блага без довољно снега. Зато је потребна киша.
И соји, такође, треба кише јер ова биљка воли влагу.
- На њивама влада шаренило - каже др Војин Ђукић с Научног института за ратарство за повртарство у Новом Саду. - Тамо где је посејана до Ускрса, соја одлично изгледа, а где је сетва била после празника слабо ниче. У појединим деловима Војводине било је великих пљускова, а потом се, због високих дневних темература, створила покорица и клице не могу да пробију јер је земља тврда. На појединим њивама су ратари због тога поново сејали. На другим њивама семе не ниче равномерно и то неуједначено ницање одразиће се на принос.
З. Делић
