Тренутно нам је најбитније да оранице добро припремимо за пролећну сетву примарних култура јер од тога, између осталог, зависи и какве ћемо имати приносе током жетве.
Према званичној статистици, током лањске жетве пшенице смо добили 3,5 милиона тона, што је довољно за домаће потребе и за извоз, само што инопродаја не иде баш жељеним тепмом. За седам месеци продали смо ван свега 75.000 тона брашна, сваког месеца по 10.000 тона.
– Ми сада не знамо шта ћемо са брашном и пшеницом чију смо жетву лане дочекали са 800.000 тона прелазних залиха – изјавио је за “Дневник” директор “Житоуније” Здравко Шајатовић. - Пшенице смо продали свега 681.000 тона за седам месеци, а могли би и пшенице и брашна да продамо дупло, а да не угоризимо домаће потребе, само што немамо купаца.
Подвукао је да нема разлога за бригу да нећемо имати брашна и пшенице јер је јесенас посејано близу 630.000 хектара хлебног зрна, а у јуну нам следи нова жетва и нови род.
Не оскудевамо ни у поврћу. У 2021. години смо произвели око 1.050.000 тона поврћа намењеног за употребу у свежем стању и за потребе прерађивачке индустрије 11 повртарских врста које води званична статистика. Ималисмо и око 400.000 тона разноврсног поврћа у баштенској производњи, намењеног свежој потрошњи у домаћинствима. У различитим облицима заштићеног простора било је и око 245.000 тона поврћа.
Домаћа производња, наводи др Борис Адамовић са Пољопривредног факултета у Новом Саду, углавном задовољава потребе домаћег становништва, али ми, истовемено, и купујемо и продајемо поврће на друга тржишта.
- Из Републике Србије се извезе око 200.000 тона поврћа, а највише на инотржиште оде краставаца, паприка, мркве, црног лука и парадајза. Истовремено, поврће купујемо од других земаља у окружењу, најчешће је то рано поврће прадајз, паприка и краставци из Грчке, Албаније и Северне Македоније.
– Кукуруза сејемо на близу милион хектара и имамо га за домаће потребе, а треба подсетити да смо у извозу кукуруза на десетом месту у свету. Домаће потребе за јестивим уљем годишње се крећу од око 120.000 тона, а у жетви сунцокрета прошле године добили смо 650.000 тона.
Аграрни аналитичар из Новог Сада Бранислав Гулан каже да свега имамо довољно и да не постоје разлози за забринутост. Ако нечега имамо, онда је то храна, наводи, само што би ту индустрију требало унапредити применом другачијег концепта аграрне политике.
– Аграр Србије је девастиран, није конкурентан на светском тржишту и за последње три и по деценије има раст производње од само 0,45 одсто – наводи Гулан и додаје да без обзира на тако лош резултат, ми храну извозимо, као што је и купујемо споља ,премда некада беспотребно то чинимо и угрожавамо домаћу производњу.
Танки смо, наглашава Гулан, у сточарству, али то не значи да немамо меса за домаће потребе.
– Имамо свега око 500.000 говеда, мање од 2,5 милиона свиња, 1,7 милиона оваца, 196.000 коза, око 26 милиона живине, око 14.000 коња, 1.000 магараца и око 1,5 милиона пчелињих друштава. А требало би да у стајама имамо најмање 1,6 милиона говеда, три милиона оваца, 6,5 милиона свиња, 95 милиона пилића и осам милиона кока, више десетина хиљада коња и неколико хиљада магараца јер имамо довољно кукуруза да нахранимо тај број грла – наводи Гулан.
З. Делић
