Директор те управе Бранко Лакић истиче да је земљиште које је без закупца углавном лошег квалитета, да се, углавном, налази на локацијама које климатски нису најпогодније за различите врсте пољопривредне производње, и да је најчешће реч о трстицима, мочварама и пашњацима у брдским или високим планинским пределима. Циљ државе је да се што више пољопривредног земљишта обрађује јер то доноси нове вредности.
– Управа је у претходне три године дала на коришћење више од 5.250 хектара земљишта које је до тада било запарложено – каже Лакић. – Закуп се не плаћа, а ради се искључиво о земљишту које није коришћено и није било у закупу претходне три агроекономске године.
Иако финална фаза реституције умањује фонд државног пољопривредног земљишта, површине које се нуде у закуп остају исте јер се идентификују нове државне парцеле.
– Тенденција јесте да се смањи површина државног пољопривредног земљишта услед реституције, али позитиван парадокс је то да се површине државног земљишта у власништву државе смањују, а површина у закупу остаје иста или се, чак, у великом броју локалних самоуправа увећава – каже Лакић.
Он истиче да је то резултат рада Републичке управе и локалних самоуправа на идентификацији државног пољопривредног земљишта коришћењем најновијих софтверских технологија у сарадњи с Републичким геодетским заводом.
У току је израда годишњих програма за следећу агроекономску годину, која почиње 1. новембра.
– До сада је Управа дала сагласност на 108 годишњих програма за заштиту и коришћење пољопривредног земљишта 145 јединица локалне самоуправе. То је динамичан процес, сваког дана доносимо нове програме, очекујемо да ће до почетка агроекономске године све јединице локалне самоуправе имати усвојене годишње програме – нагласио је Бранко Лакић.
У Управи кажу да је најбољи начин да се квалитет земљишта повећа – обрада и закуп на дужи период.
– Прошле године смо власницима преживара дали у закуп пољопривредно земљиште на период од десет година и имамо позитивну реакцију, пре свега, узгајивача говеда. Тренд је да ће закуп на земљишту бити понуђен на више година на јавним надметањима, и то не само сточарима – каже Лакић.
Дугорочни закуп на најмање десет година један је од услова за коришћење новца из ИПАРД фонда, а Лакић истиче да је циљ да се сточарима и ратарима омогући квалитетно планирање производње, што без дужег периода закупа није могуће.
Приход од закупа 60 одсто је државни, а 40 процената користе градови и општине у којима је земљиште, док се у Војводини државни део дели на једнаке делове између Републике и Покрајине.
– Новац се користи за реализацију годишњег програма за инвестиције, заштиту, уређење и коришћење пољопрвиредног земљишта, а Управа финансира поступке комасације и уређења земљишта кроз финансирање индивидуалних произвођача који купују опрему за наводњавање и раде ископ бунара. Локалне самоуправе појединачно доносе одлуке о томе шта финансирају – каже Лакић.
Д. Мл.
