Средином ове седмице килограм пшенице на Продуктној берзи Нови Сад коштао је 22,5 динара, док је на берзи у Чикагу у исто време тона хлебног жита била нешто изнад 26 динара, а у Паризу 235 евра, то јест око 27,6 динара.
Зашто је пшеница јефтинија код нас а скупља у иностранству одговор треба тражити у оргнаизацији берзи у иностранству у односу на то како је овде у нашим крајевима.
По речима асистенкиње за комукације и маркетинг на Продуктној берзи Нови Сад Андрее Матијашевић, највеће светске берзе функционишу по сасвим другом концепту у односу на берзу у Новом Саду. - Конкретно, ради се о терминским берзама које организују терминско трговање и то су, претежно, такозвана фјучерс тржишта, а то значи да се тргује уговорима који представљају обавезу њиховим власницима да се купи или прода одређена роба одређеног дана у будућности по унапред одређеној цени. Дакле, када ове берзе, као што су Чикашка, Париска или Будимпештанска, објаве цене, на пример, пшенице, у напомени обавезно стоји да је то, рецимо, фјучерс на пшеницу по цени од, на пример 300 долара за тону, са доспећем у,рецимо, септембру, децембру или слично.
Битна ствар, напоменула је, јесте да се власник фјучерс уговора постаје куповином такозване маргине, која представља, по правилу, тек 10 одсто од вредности основне активе која је у подлози фјучерс уговора. - Најједноставније речено, цене које ми видимо на овим берзама нам не дају одговор на питање колико се сада у овом тренутку продаје роба (пшеница) за физичку испоруку. Промети на овим берзама се мере бројем закључених уговора, а не количином физички истрговане робе. На берзи у Чикагу се годишње прометује преко 250 милиона уговора. Са друге стране, терминске цене, у сваком случају, јесу индикативне за то какви су ценовни трендови и шта можемо очекивати генерално на светском тржишту житарица, али цене непосредно нису упоредиве. Битно је нагласити још једну околност, која чини велику разлику између цена на терминским берзама и СПОТ берзама, као што је новосадска „Продуктна берза”. Терминске цене у фјучерс уговорима су цене на паритету ФОБ (утоварено у брод, оцарињено за испоруку), док су цене на берзи у Новом Саду цене на паритету EXW, што подразумева да је роба на складишту продавца утоварена на возило купца. Цене на ФОБ паритету су свакако веће од цена на EXW паритету.
Дугогодишњи директор Продуктне берзе Нови Сад Жарко Галетин казао је за „Дневник” да би најбоље било када би имали закон о терминском тржишту о чијој регулативи је било речи пре доста година. - Уз добру вољу државе, тржиште би било боље организовано јер би цене пољопривредних култура биле неупоредиве у односу на садашње, пошто постоје разлике у трговању између берзи овде и у свету.
Да би се цена пшенице преливала с једног на друго тржиште, треба узети у обзир још нешто, а то је исти квалитет и исти услови плаћања - казала је Андреа Матијашевић. - Ако хоћемо да поредимо цене са другим земљама, морамо имати исте критеријуме за та тржишта. То подразумева да имамо упоредивост са аспекта тржишног материјала, а то је роба у физичком смислу, а не да се пореде терминске цене са СПОТ ценом, да се пореди роба на истом паритету (локација) и да се пореди роба истог квалитета. Наша пшеница нема ништа више, осим што је просечног квалитета, са често недовољним процентом протеина, па и то обара нашу цену у извозу.
З. Делић
