Пољопривредници не осигуравају усеве упркос субвенцијама

Пољопривредну производњу, која значајно зависи од временских услова, посебно последњих година када је утицај климатских промена велики, прате велики ризици.
1
Фото: Youtube Printscreen

Тако је од почетка овог века на подручју наше земље и региона било пет екстремно сушних година, исто толико пута ово подручје суочило се с великим поплавама. Зато је и осигурање у пољопривреди све значајније у заштити улагања у ту привредну грану, речено је на недавном састанку посвећеном осигурању у пољопривреди на којем су учествовали представници Министарства пољопривреде, водопривреде и шумарства, осигуравајућих кућа, као и пољопривредници. Сви учесници истакли су да је проценат осигураних површина у Србији мали – свега око десет одсто, што је знатно мање него у Европи, те да је потребно да сви заједно нађу најбољи модел који би допринео да се осигурање у пољопривреди повећа.  

По речима државног секретара у Министарству пољопривреде, водопривреде и шумарства Велимира Станојевића, да би се повећао проценат осигурања у пољопривреди, потребна је да пољопривредници буду боље информисани о томе какве су користи од тога, те да имају тачне и прецизне информације.

– За субвенционисање и подстицај пољопривреде из буyета Министарства пољопривреде, водопривреде и шумарства намењено је 75 одсто новца – рекао је Станојевић. – Међу њима су и субвенције за осигурање, које износе 40 и 45 одсто премије осигурања, али, нажалост, паре планиране за те подстицаје нису довољно искоришћене јер, иако је прошле године као субвенција за те намене исплаћено 600.000.000 динара, новца је било још.

Станојевић је указао и на то да ту врсту подстицаја више користе велики системи него мала пољопривредна газдинства, да се најчешће осигуравају вишегодишњи засади, док је знатно ређе осигурање животиња.

Прошле године као субвенција за те намене исплаћено 600.000.000 динара, новца је било још

Фото: Youtube Printscreen

Посебни саветник у Минстарству пољопривреде, водопривреде и шумарства Радивој Надлачки нагласио је да сви они који осећају последице или корист од осигурање у пољоприведи – произвођачи, држава и осигуравајуће куће – морају радити много више да би се повећао проценат осигурања у пољопривреди. Он је истакао и да пољопривредници морају знати шта плаћају приликом осигурања и шта заправо осигуравају.

– Да би се поваћао проценат осигурања у пољопривреди, важно је да пољопривредници, осигуравајуће куће и држава пронађу заједнички именитељ, који можда не би све задовољио, али би требало да буде оптималан за све – рекао је Надлачки. – Ту и лежи проблем малог процента осигурања – сви смо помало криви и сви морамо нешто променити. Пре свега, цео поступак мора бити транспарентан јер се на тај начин најбоље гради поверење.


Подстицаја ће бити и даље

– Минситарство ће наставити да обезбеђује подстицаје за осигурање у пољоприведи – рекао је Радивој Надлачки. – Наглашавам да је та врста субвенције једина мера за коју се, осим код нашег министарства, може конкурисати и на локалном нивоу.


Надлачки је и сам пољопривредни произвођач, који врло добро зна шта је тотална штета. По његовим речима, последњих неколико година осигурава све своје засаде, а новац који издваја за осигурање посматра као део трошка производњи, попут оних за репроматеријал.  

– Пољопривредници, наравно, углавном никад нису задовољни исплаћеном штетом, али ако нису осигурани, неће ништа ни наплатити, а ако осигурају засаде или животиње, биће у одређеном проценту обештећени и моћи ће да наставе да раде – рекао је Надлачки.

Д. Млађеновић

EUR/RSD 118.0933
Најновије вести