Прљав новац лако заврши у грађевинарству

Управа за спречавање прања новца је током прошле године радила на 1.154 предмета. Међу њима је 951 нових аналитичких предмета на иницијативу других државних органа, надзорних органа, захтева страних финанијско-обавештајних служби и на основу анализе сумњивих и готовинских извештаја објеката, а 203 су заостали предмети из претходних година за које су прикупљени нови подаци за лица која су већ била обрађивана.
gradjevinarstvo EPA ANTONIO DASIPARU.jpg

Највећи број захтева за доставу података од државних органа односио се на пореску утају, злоупотребу овлашћења у привреди, злоупотребу одговорног лица, недозвољен прелазак преко државне границе и трговину људима те на неовлашћену производњу и стављање у промет опојних дрога, разне врсте превара, тероризам и финансирање тероризма.

Код највећег броја предмета сумња се у економску оправданост извршења трансакција, порекло новца која се уплаћује на рачуне, фиктиван промет робе и услуга, симуловане правне послове. Велики број послова, наводи се у извештају о раду Управе за спречавање прања новца у 2016. години, анализиран је због сумње у симуловане пословне односе, односно преносе новца по фиктивним односима. Често се ради о уплатама готовине непознатог порекла, које физичка лица обављају на рачуне правних лица, које затим прате преноси новца између два или више често повезаних правних лица. Крајњи циљ таквих пословних односа је унос готовине сумњивог порекла у легалне новчане токове. Примера ради, у претходној години уочено је да често обвезници као сумњиве активности пријављују значајне уплате позајмица оснивача за ликвидност у корист правних лица регистрованих за грађевинске делатности.

Надлежна тужилаштва прошле године упутила су Управи 40 захтева, а најчешће образложење било је сумња у прање новца. Највише захтева стигло је од Вишег јавног тужилаштва у Београду – 16, Сремској Митровици – четири, Новом Пазару – три, Новом Саду – два, а било је захтева и из Панчева, Краљева и Суботице.

Највећи број сумњивих трансакција прошле године пријавили су агенти за пренос новца и банке. Као и претходних година, пореска утаја и даље је најзаступљеније кривично дело препознато у пријављеним сумњивим трансакцијама. Велики број трансакција односи се и на различите врсте превара, као што је фалсификовање документације, личних исправа, те злоупотребе платних картица. Трговина робом на црно и даље је веома актуелна. Роба се увози и продаје за готовину, без евидентирања у пословним књигама, а плаћање за увезену робу одвија се алтернативним начинима уз избегавање банкарског сектора.

У извештају се, као трендови, изазови и запажања наводе нерезиденти који немају пословну активност у Србији али их је све више који отварају рачуне у пословним банкама у нашој земљи Такође, уочено је да се Управи све чешће пријављују новооснована правна лица, која су нерезиденти регистровали у Србији, а која врше трансакције без јасне економске оправданости. Те појаве су ризичне јер постоји сумња да се рачуни отворени код пословних банака у Србији користе за прање новца који се трансферише из иностранства, односно да се ради о злоупотреби банкарског система Србије да би се прикрило стварно порекло новца незаконито стеченог у иностранству.

Грађевинска делатност, поготово изградња и продаја некретина за готово новац, и даље је ризична делатност која се злоупотребљава у циљу интеграције нелегално стечених средстава у легалне токове и често се користи за прање новца који потиче од трговине наркотицима. Томе у прилог иде и чињеница да је у Србији и даље присутан тренд нелегалне градње која се касније, уз накнаду, може легализовати уз приказивање далеко ниже тржишне цене, што је мотив више за интеграцију прљавог новца.

Управа за спречавање прања новца процењује да ће током ове године рањиви сектори, тачније привредни сектори где се интегрише незаконито стечен новац, бити грађевинарство, угоститељство и хотелијерство, кладионице, као и зона трговине, која није регистрована у царинском промету. Процењује се да ће све већи изазов бити и појава и развој електронског новца, како због његове привлачности упрошћеног и ефикасног манипулисања трансферима, тако и због отежане идентификације клијента.

Љ. Малешевић

Фото: EPA/ANTONIO DASIPARU

 

EUR/RSD 117.9011
Најновије вести