По том истраживању, 45 одсто анкетираних још увек штеди у „сламарицама”, али користе штедне производе које нуде банке и друге финансијске институције.
Главни разлози и мотивација за штедњу су, по том истаживању, предострожност због хитних случајева и финансијска стабилност у старости, о чему брине 72 одсто штедиша. Чак 91 одсто штедиша у Србији је одговорило да не прави дугорочне планове о најбољим начинима улагања свог новца, а од тог броја 17 одсто је навело да ће у будућности више радити на планирању. Када су у питању млади, 72 одсто испитаника старости између 15 и 29 година мисли да је важно штедети, а прошле године тај проценат је износио 60.
Штедњи највећи значај придају грађани који имају више од 50 година, а чак 81 одсто те популације се слаже с тврдњом да је остављање новаца са стране важно.
У односу на претходну годину, када је штедња била важна за 74 одсто испитаника, овогодишње истраживање је указало на благи пораст, тако да сада нешто већи број грађана, 77 одсто, сматра да је остављање новца по страни важно.
Месечно 44 одсто испитаника у нашој земљи одваја између 2.000 и 6.000 динара, што представља благи пораст од три процентна поена у односу на претходну годину, навели су представници Ерсте групе на јучерашњој конференцији за медије.
Више од половине испитаника навело је да је најважније да им новац увек буде на располагању, а од споредне важности су низак ризик и високе камате или приноси.
Д. В.
