Дражава сада помаже хотелијере који до 15. септембра могу да се пријаве како би добили 350 евра у динарској противвредности по кревету и 150 евра по соби. Услов за то је да до 31. децембра ове године не отпусте више од десет одсто запослених и да су до избијања епидемије позитивно пословали,нису у стечају и не раде поунапред припремљеном плану реоргранизације. За то је обезбеђено 1,2 милијарде динара, а на списку је 70 градова и општина из којих се за могу јавити туристички посленици.
Осим хотела у великим градовима, попут Београда, Новог Сада, Суботице… који су привређивали захваљујући доласку и ноћењу великог броја страних туриста, на списку су и хотели у општинама које нису биле на мети страних гостију. Реч је о хотелима који приход нису остваривали од боравка гостију, већ су зараду стицали организацијом свадбених весеља, рођендана и других породичних окупљања која су због епидемије ковид-19 изостала.
Поред хотела у градовима на помоћ у Војводини могу да рачунају и хотели у Ади, Сечњу, Сенти, Бачкој Тополи, Кикинди, Старој Пазови, Сремским Карловцима, Темерину, Новом Бечеју, Опову, Пећинцима, Руми , Кули и Врбасу. У овим хотелима запослено је, у просеку, 20 радника и по речима власника и управника државна помоћ им значи живот ио отвара могућност да се током зиме сачува егзистенцију и одржи делатност.
Директор хотела “Црвени цвет” у Сечњу Милан Радовановић указује да пословање хотела одржавају гости из пословног миљеаи да се, захваљујући томе, до сада није задужио. По његовим речима, опстанку су допринели и пратећи садржаји - попут бициклистичке стазе и риболова па ту и тамо наиђе по који домаћи риболовац или бициклиста, за разлику од досашње праксе и доласка већег броја гостију из Румуније.
По речима управнице хотела “Стари Банат” “ у Опову Оливере Михајловић, пре избијања епидемије приход је оствариван викендом када су организована већа породична окупљања, свадбена весеља, прославе рођендана, крштења…
- Бар два пута годишње гости хотела су били наши људи који раде у иностранству, а боравили су више дана - каже Оливера Михајловић. - Од пролећа до касно у јесен посећивало нас је измђеу 4.000 и 5.000 предшколаца из Београда, упознавали се с природним лепотама Баната и свраћали у хотел на ручак. Све то је сада изостало, па ће због забране окупљања ове године изостати Дечји камп “Миа патриа” за децу од 9 до 14 година који долазе из дијаспоре долазе и упознају се са земљом из које потичу. Сада је због епидемије све пусто, али се 24 собе, махом једнокреветне,и пет нових апартмана, морају одржавати како би гости, који ће, надам се ускроо почети да долазе поново, уживали у боравку у хотелу.
– Видећемо како ће бити када почне сезона лова јер су капацитети били попуњени до епидемије, а гости су били страни и домаћи ловци - каже Радовановић, наводећи да је од државе стигла уплата за 12 запослених.
Захваљујући гостима из Новог Сада и Београда хотел “Бисер” у Панонији , на 12 километара од Бачке Тополе, није ставио кључ у браву. Гости углавном долазе викендом на једнодневни излет како би уживали у разгледању каштела из 1846. године и парку природе, који су у непосредној близини и под заштитом државе.
- Живимо од тих посета јер гости сврате на пиће и евентуанлно на ручак – каже управница хотела Тамара Иванишевић и наводи да предузеће у којем раде 24 радника успава да се одржи и захваљујући томе што је у хотелу продавница у којој се снабдевају мештани Паноније па се и од шпецераја добије динар.
По њеним речима, користили су подстицаје које је држава давала у виду минималца, а и сада ће конкурисати. Она указује да у хотелу има 19 соба и 27 кревета.
З. Делић
У „Кристал” у Пећинцима се двоуме
Један од ретких хотела чији се менаџмет двоуми да ли да узме државне подстицаје је хотел “Кристал” у Пећинцима, а разлог за то је забрана отпуштања запослених.
Директор Милан Вишњевчанин каже да је посао буквално потпуно стао пошто Пећинци нису туристичка дестинација за домаће госте, а сада нема ни оних у транзиту, који су прошлог лета долазили у хотел да преноће и доручкују на путу ка мору. Нема ни свадби, пословних ручкова, семинара … а то је, практично, најзначајнији извор прихода.
- У хотелу ради 17 запослених и не желимо никога да отпустимо јер су Пећинци мало место и сви се знамо, али шта да радимо ако епидемија потраје, гостију не буде, а трошкови – рачуни и плате морају се сваког месеца измирити - указује Вишњевчанин.
