Иако се не може прецизно рећи колико је радника запослено на тај начин, по најновијим подацима Минстарства рада има их између 50.000 и 60.000, док синдикати располажу бројком од око 100.000 радника, који су ангажовани у свим областима рада.
Будући да та врста радног ангажовања није законски регулисана, већ се практично толерише, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин најавио је да ће ускоро бити донет закон о раду преко агенција.
Када би се то могло десити, сада је тешко рећи, али по речима правнице и чланице Радне групе за израду закона о агенцијском запошљавању из Савеза самосталних синдиката Србије Меланије Петач, требало би очекивати да то буде с јесени.
“Очекује се да предлог закона о агенцијском запошљавању буде завршен до краја јуна, а после тога би требало да буде на јавној расправи“, каже Меланија Петач. Након евентуалног услаглашавања, предлог би требало да се нађе пред Социјално-економским саветом, а на крају би надлежно министарство, односно Влада Србије, требало да га упути у скупштинску процедуру, тако да се може очекивати да до тога дође у октобру.
По њеним речима, Радна група већ више од годину и по ради предлог тог закона, али је у децембру прошле године посао заправо почео од почетка јер је стигла потпуно нова верзија предлога.
Горан Милић наглашава да синдикати сматрају да би закон о агенцијском запошљавању требало да ограничи број радника који се запошљавају на лизинг и да то не би смело бити више од десет одсто укупног броја запослених у компанији, као и да се на тај начин не могу запошљавати радници у основној делатности којом се предузеће бави. Такође, радници би требало да имају потписане уговоре о раду, могућност синдикалног организовања и да остварују права која проистичу из рада, а не да буду модерни робови, без икаквог права и сигурности.
“Закон који би регулисао питање радника који се запошљавају преко агенција до сада у Србији није постојао, а јасно је да се тако запошљава велики број радника, па је неопходно да он постоји због заштите радника, регулисања њихових права, да не би били радници другог реда. Такође, Србију на усвајање тог закона обавезује директива Европске уније из 2008. године, која се односи на агенцијско запошљавање, а предвиђа да Србија своје законодавство усагласи с њом”, каже Меланија Петач.
По мишљењу председника ССС-а Војводине Горана Милића, најбоље би било да таква врста радног ангажмана не постоји, али, нажалост, није тако.
“Агенција за запошљавање има више од сто, највеће фирме у Србији већ дуго запошљавају раднике на лизинг и кад је то већ тако, потребно је да се њихов радни ангажман уреди, пошто радници који се тако запошљавају нису у истом рангу са запосленима на неодређено време“, каже Милић.
Он указује на то да агенције за запошљавање заправо раднике који се запошљавају преко њих, уз провизију изнајмљују послодавцима, што послодавци обилато користе
Њихове зараде су и до 30 одсто мање од радника који су директно запослени у предузећима у којима раде. У ситуацији каква је на нашем тржишту рада, када је незапослених много, радници који раде на лизинг срећни су што уопште имају посао, иако су практично правно незаштићени, а годишњи одмор, одуство с посла и зараде зависе од воље послодавца.
Д. Млађеновић
