Додаје се да је стопа ризика од сиромаштва или социјалне искључености износила 29,8 одсто и у односу на 2019. годину била је нижа за 1,9 процената.
Објашњава се да стопа ризика од сиромаштва представља проценат људи чији је расположиви еквивалентни приход нижи од прага ризика од сиромаштва, који је у 2020. износио 22.000 динара просечно месечно за једночлано домаћинство.
Праг ризика од сиромаштва за домаћинство с двоје одраслих и једним дететом млађим од 14 година, износио је 39. 600 динара, док је за четворочлано домаћинство с двоје одраслих и двоје деце млађе од 14 година износио 46.200 динара.
Када је реч о стопи ризика од сиромаштва или социјалне искључености, објашњава се да она показује проценат људи који су у ризику од сиромаштва или су изразито материјално ускраћени.
Ризику од сиромаштва су, гледано према годинама, највише били изложени млађи од 18 година - 24,2 одсто као и млади између 18 и 24 година - 23,6 одсто.
Најнижа је била стопа ризика од сиромаштва у популацији између 25 и 54 године - 19,6 процената.
Према типу домаћинства, наводи РЗС, највишу стопу ризика од сиромаштва имали су чланови домаћинстава која чине две одрасле особе с троје или више издржаване деце - 37,2 одсто, затим људи који живе сами и млађи су од 65 година - 37,1 одсто.
Најнижу стопу ризика од сиромаштва, 15,1 одсто, имала су домаћинства која чине три или више одраслих особа.
Питање које се поставља свакако је и шта је то, у ствари, стопа ризика од сиромаштва?
У Републичком заводу за статистику наводе да стопа ризика од сиромаштва не показује колико је људи стварно сиромашно, већ проценат грађана који имају еквивалентни расположиви приход нижи од прага ризика од сиромаштва.
У зависности од радног статуса, међу пунолетнима су ризику од сиромаштва били најизложенији незапослени - 46,7 одсто, док је најнижа стопа ризика међу запосленима код послодавца - 6,2 одсто, код самозапослених 18,8 одсто, а код пензионера 19,4 процената.
Просечна бруто зарада износила је лане 82.984 динара, док је просечна зарада без пореза и доприноса била 60.073 динара. У односу на 2019. годину, просечна нето зарада порасла је за 9,4 одсто номинално, односно 7,7 одсто реално. Посматрано по регионима, највиша просечна нето зарада остварена је у Београдском региону - 74.311 динара, а најнижа, 51.068 динара, у Шумадији и Западној Србији. У 2020. години било је 2.215.475 запослених, што је, тврде у РЖС, у односу на претходну годину повећање од 1,9 одсто.
Д. Млађеновић
