Транзиција избрисала 25.000 војвођанских металаца

– Од почетка приватизације до данас у Војводини је нестао велики део металског комплекса, а број запослених у тој привредној грани смањен је с 35.000 на 10.000

 – тврди за „Дневник” председник Самосталног синдиката металаца за Војводину Слободан Костић. – Данас у Војводини има нешто више од 10.000 металских радника, и то с новоотвореним фирмама, у којима, може се рећи, и не раде металски радници већ углавном жене или млађи радници приучени на разним куресевима за обављање једне или две операције у производњи.

Као илустрацију пропасти металске индустрије у Војводини, он наводи јужни Банат, где је некада само панчевачка „Утва“ имала више од 6.000 металаца, а данас Панчево, Вршац, Ковин, Опово, Ковачица и Алибунар имају укупно између 700 и 800 радника металске струке. Шест војвођанских општина има укупно нешто више од десет одсто некадашњег броја металаца запослених у само једној металској фабрици каква је била „Утва”.

– Није боље ни у средњем Банату, где је остао једино АД „Радијатор” у Зрењанину с 500 радника. Он је тренутно избегао стечај, а колико ће то трајати, не зна се. Власник из Бјеловара није уплатио стаж радницима у последње две године, дуг за струју је 500 милиона динара, а исто толико и банкама. Немачка фирма „Дрекслмајер” запошљава више од 2.000 радника, а колики је тачан број не знамо јер су многи од њих под уговором, неки су стално на 60 одсто зараде, неки чекају посао... У северном Банату у кикиндској „Ливници”, данас „Цимосу”, било је 4.500 радника.
Данас их има само 1.100, али се „Цимос” тренутно продаје – објашњава Костић. Наш саговорник додаје да су у Новом Саду готово све металске фирме пропале, додајући да је остао још само „Новкабел” с мање од 400 радника. Он ће, тврди Костић, највероватније ускоро отићи у стечај „јер је то једини начин да га неко ко се намерачио поново узме”.

– У Срему, после ликвидације МИВ-а, није остала ниједна металска фирма, али у новије време отворено је неколико фабрика, као „ИТ-електроник”, „Цоопер стандард”, „Лимес”, „Сирмијум стил” у Сремској Митровици, „Бош“ у Инђији и неколико мањих фирми у Руми и Шимановцима. Може се истаћи да је сада центар металске индустрије у Срему јер је тамо отворено највише фабрика металске индустрије и тако и запослено највише металаца – каже Костић.

Бољитак за металце у Војводине бележи се и у суботичком крају, где је, после неуспеле приватизације највеће фабрике „Север” у Суботици и отпуштања великог броја радника, ту компанију од Немаца преузео кинески инвеститор и довео до ревитализације и запошљавања радника, указује Костић.

– Данас „АТБ-Север”, „Сименс” и „Континентал” представљају пример пословања металских фирми у Војводини. Треба додати и то да данас у Суботици нема незапослених металских радника, чак у тај град долазе из других крајева – закључује Костић.

Љ. Малешевић

Још три фабрике чекају расплет
По речима Слободана Костића, тренутно су у Војводини у реструктурирању три фабрике металске индустрије: „Утва–Ал” Панчево, „Новкабел” Нови Сад и „Мајевица” Бачка Паланка.

– Очекује се да „Утву” преузме стратешки партнер „Југоимпорт СДПР”, а за „Мајевицу” се ових дана чека расписивање јавног позива. Када се свеукупно погледа металска индустрија у Војводини некада и сад, може се закључити да су металци дотакли дно, али да су ипак кренули напред у односу на остатак Србије, где се ове године очекује највећи пад у запошљавању и ликвидација управо металских фирми – каже Костић.

EUR/RSD 117.3251
Најновије вести