У припреми нови закон о спречавању прања новца и финансирању тероризма

Уколико све буде ишло по плану, Србија ће од 1. априла наредне године имати нови Закон о спречавању прања новца и финансирању тероризма да би ту област усагласила са законском регулативом и стандардима у Европској унији.
1
Фото: Dnevnik.rs

Наша држава је од децембра 2014. до априла прошле године била предмет петог круга евалуације Комитета „Манивал” Савета Европе у погледу радњи и мера које предузима у циљу борбе против прања новца и финансирања тероризма. Еволуција је усмерена на сагледавање техничке усклађености с међународним стандардима за борбу против прања новца и финансирања тероризма, али и процену делотворности целог система. Европски стандарди уводи низ новина у начинима борбе против прања новца и финансирања тероризма, а нарочито приступ заснован на процени ризика као обавезујући, обавезе обраћања посебне пажње за финансијске и нефинансијске институције када успостављају пословни однос с домаћим функционером, препоручују спровођење финансијске истраге паралелно с истрагом кривичног дела и друго. Све те новине доноси и Предлог закона о спречавању прања новца и финансирању тероризма који је усвојила Влада Србије и упутила га посланицима Скупштине Србије на усвајање.

Иначе, на пленарном састанку „Манивала” у априлу прошле године усвојен је извештај и Србија је ушла у процедуру појачаног надзора тог тела, у складу с којом ће бити дужна да га извештава о напретку за годину дана, а тај напредак није могућ уколико се не измени законски акт. Ако Србија не би мењала постојећи Закон о спречавању прања новца, који великим делом садржи низ европских правила, и не докаже конкретне напретке у свакој од кључних области које су оцењене лошом оценом, могла би бити стављена на листу држава које не примењују међународне стандарде у области спречавња прања новца и финансирања тероризма.


Провераће се и полисе животног осигурања

Предлог новог законског акта предвиђа и обавезу утврђивања идентитета корисника полисе животног осигурања, дефинисана је обавеза прикупљања доказа о пореклу имовине, затим обавеза прибављања података о стварном власнику странке која је правно лице или лице стварног права. Стварним власником правног лица сматра се физичко лице које је ималац више од 25 одсто имовине. Уређена је обавеза утврђивања и провере идентитета предузетника, провере идентитета странке, непосредни увид у регистар Агенције за привредне регистре за проверу идентитета правних лица...


Управо да би се избегла могућност да се Србији замери да не примењује све савремене мере у борби против прања новца и финансирања тероризма, од 1. априла наредне године важиће нови законски акт, који ће делом садржати постојеће добре одредбе о готовинским трансакцијама, личним документима, службеним исправама, информацијама о активностима странке, квазибанкама, страним функционерима, стварним власницима, пословним односима и друго, али и нове одредбе. Новина је, између осталог, и члан којим се дефинише домаћи функционер као могућа „карика” у прању новца. Наиме, на основу дефиниције страног функционера која постоји у садашњем закону, направљена је паралела и идентификовани су домаћи функционери који врше исту или сличну функцију. На основу дефиниције „функционера друге државе”, по којој је он физичко лице које обавља или је у последње четири године обављало високу јавну функцију у другој држави, на исти начин дата је дефиниција домаћег функционера. Тако ће се на провери за прање новца наћи председник државе, премијер, министри, државни секретари, посебни саветници и помоћници министара, директори органа у саставу министарстава и његови помоћници, директор посебне организације, народни посланик, судије Врховног касационог, Привредног, Апелационог и Уставног суда, председник, потпредседник и члан савета ДРИ-ја, гувернер НБС-а, вицегувернер и члан ИО и члан Савета гувернера, лица на високом положају у дипломатско-конзуларним представништвима, као што су амбасадор, генерални конзул, отправник послова, члан органа управњања у јавном предузећу или привредном друштву у власништву државе, као и члан органа управљања политичке странке.

Предлогом закона уводе се и нови обвезници примене тог прописа па се тако, између осталог, као нови обвезник појављује и ЈП „Пошта Србије” и јавни бележници. ЈП „Пошта Србије” је и садашњим законом било обвезник, али кроз дефиницију „лица која се баве поштанским саобраћајем”, а сада се он наводи пуним именом као јавни поштански оператор са седиштем у Србији.

Љ. Малешевић

EUR/RSD 117.1474
Најновије вести