на Скупштини новосадског Друштва аграрних новинара, говорећи о досадашњим резултатима скрининга трију поглавља која се односе на пољопривреду у процесу придруживања Европској унији.
По његовим речима, непресељење Управе за аграрна плаћања и нефункционално трошење пара за националну референтну лабораторију оцењени су као недостатак у годишњим извештајима ЕУ о напретку у процесу преговарања, али се чине кораци да се он отклони. Како је истакао, седиште Управе за аграрна плаћања требало би убудуће да буде у згради „Телекома” у Београду.
– Тај предлог наишао је на велико разумевање Владе Републике Србије, премијера, Дирекције за имовину и „Телекома” – казао је Голубовић. – У понедељак би требало да се састави коначан предлог усељења, а након тога, Владина комисија треба и правно да регулише то питање. Позитивни сигнали Европској комисији до краја ове године, по ономе што је Голубовић рекао на састанку Друштва аграрних новинара, стићи ће и када је реч о решавању дугогодишњих проблема са стављањем у функцију референтне националне лабораторије.
– Она је комплетирана од онога што је било на располагању, пошто је доста опреме био расуто по целој Србији, монтирана, обављене су неке неопходне грађевинске поправке, и ако све буде у реду, требало би да део за фитосанитарна испитивања до краја године буде у функцији – додао је Голубовић. – Мора се признати да је после осам година нерада на том плану, то одлична вест.
З. Милосављевић
ИПАРД нам доноси 175 милиона евра
Данило Голубовић је напоменуо да је у оквиру преговора с ЕУ припремљен ИПАРД програм, који је позитивно оцењен, и да се 9. децембра очекује потврда те оцене.
– Након тога треба да уследи усвајање програма од Европске комисије, и ако будемо паметни, моћи ћемо на основу тог програма да до 2020. године користимо 175 милиона евра. Не верујем да ћемо успети све да искористимо, али у време економске кризе и када се реже буyет, то су значајне паре. Наша интенција у будућности је да, уз помоћ пољопривредних служби, полако почнемо едукацију пољопривредних произвођача о препознавању потреба, начину пријављивања и подношења захтева за ИПАРД, као и упознавање с критеријумима. Тај ниво знања је у Србији врло мали, и не би било добро да тај новац који буде на располагању не можемо повући.
