Како се наводи у јуче објављеном документу, у региону Западног Балкана је између 2010. и 2016. забележено повећање броја запослених од око 300.000, што представља укупно повећање запослености од око шест одсто.
„То је добра вест, али је потребно да се та стопа повећања запослености убрза да би се остварио већи утицај на велику незапосленост и распрострањену неактивност”, наводи се у заједничком извештају под називом „Трендови на тржишту рада у региону Западног Балкана 2017”.
Израду тог извештаја је омогућила прва база података која даје једноставан приступ подацима о регионалном тржишту рада за Западни Балкан, и која пружа могућност да се израчунају агрегатни индикатори тржишта рада за шест земаља региона и да се упореде директно међусобно, као и с одабраним земљама ЕУ.
Директорка Светске банке за Западни Балкан Елен Голдстин је, поводом објављивања извештаја, рекла да истаживачи сада први пут имају могућност да анализирају развој ситуације на тржишту рада у свих шест земаља Западног Балкана на једноставан и конзистентан начин кроз нову базу података.
“То ће бити важно јер настојимо да убрзамо темпо отварања нових радних места на подручју Западног Балкана и да надмашимо раст од шест процената који је уочен од глобалне финансијске кризе“, истакла је Елен Голдстин.
Незапосленост у региону је смањена, али је и даље на високих 21 одсто, по оцени Светске банке и Бечког института.
Готово 40 процената радно способног становништва је неактивно, што је знатно већа стопа него у суседним чланицама ЕУ, при чему је та неактивност нарочито висока код жена и мање образованих лица.
Недавни опоравак запослености је, по извештају, неочекивано у корист старијих радника, што се делимично објашњава демографским приликама, будући да број радника у старосној доби од 55 до 64 године снажно расте у укупном броју запослених.
Запосленост у тој категорији је порасла за више од 20 процената у већини земаља. Опоравак запошљавања је такође забележен код високообразоване популације, али не и код неквалификоване радне снаге и младих с ниским степеном образовања, због чега је стопа незапослености међу омладином и даље на изузетно високом нивоу.
Д. Урошевић
