За српску храну на кинеској трпези сигурно има места
Преговори о бесцаринском извозу у Кину су у току, а прва роба из Србије неоптерећена таксама требало би да да крене до краја године. У Министарству трговине истичу да је ово шанса како за домаће привреднике, тако и за привлачење страних инвеститора. Роба из Србије требало би да буде и 35 одсто јефтинија од робе произведене у Европи.
После потписивања споразума српска индустрија и пољопривреда за извоз у Кину имаће у Европи најбољу позицију, кажу у Министарству трговине. Надају се да ће то привући и стране инвеститоре.
- Те компаније морају прво да отворе производњу у Србији јер да бисте извозили као домаћа компанија, домаћи производ, морате да имате производњу и сировину из Србије - рекао је министар спољне и унутрашње трговине Томислав Момировић. - Желимо да остваримо простор за наше компаније - да имају и до 35 посто бољу стартну позицију на тржишту, да укинемо царину, а онда и друге баријере.
Добар део тржишта хране и пића заузеле су Француска, Италија и Чиле, али ни Србији не треба много да би је препознали као произвођача деликатеса, кажу у Привредној комори Србије.
Канцеларија у Шангају завршава рад на промоцију српских производа на мрежама, попут Тик тока и Алибабе.
- Кина је јединствени дигитални екосистем, где се скоро 60 одсто малопродаје одвија онлајн - рекла је Јелена Грубор из Привредне коморе Србије. - Наша канцеларија управо ради на томе да се отвори први српски национални павиљон за српска вина и ракију који ће подићи на један виши ниво продају и промоцију наших алкохолних пића.
Како преноси РТС, пут је дугачак и скуп, а тржиште пробирљиво. Ипак, производи из земље Бате Живојиновића могли би да освоје кинеске потрошаче, као што је тамошњу публику пре 50 година освојио чувени Валтер. Они који у Кину већ извозе, купце су нашли на међународним сајмовима и преко Привредне коморе Србије.
Српски извоз у Кину је вредео шест милиона долара 2012. године, а лане је достигао милијарду и 300 милиона, а ове се очекује две милијарде. Пре више од деценије из Србије су пут Кине о одлазиле цигарете, обућа, даске од букве, али и вино, а сада је листа производа који се извозе дужа.
Највише смо зарадили на извозу бакра и мотора. Велики раст извоза има и говеђе месо. Кину политичари сматрају пријатељском земљом која нас ни у чему не условљава. Економисти и привредници, природно очекују и већу материјалну корист за обе стране.
- У Кини је најважнија количина јер то је толико велико тржиште да ми као земља Србија не бисмо могли да покријемо један део њихових захтева. Оно што је јако добро је тај наш однос и то што они воле Србију“, каже Маја Алексић из Винарије „Алексић„.
- Бундевина уља су се показала као производ који је по укусу Кинеза, а занимао их је и квалитет сировинске базе, али с обзиром на то да ми узгајамо сировину, брзо смо стекли њихово поверење - каже Небојша Лукић из фирме Производи од голице „Олга”.
Да домаће фирме не седе скрштених руку већ су веома заинтересоване да пласирају своје производе на кинеско тржиште, показало се наступом привредника из Србије на Кинеском међународном увозном сајму који је крајем прошле године одржан у Шангају, а који су организовале Развојна агенција Србије и Привредна комора Србије. Представило се неколико фирми из области прехрамбене индустрије - „Аронија вита„, „БТ Njinеry„, „Дамар Цонфит„, „Фрушкогорски виногради„, ИТН, „Jaffa„, „JS&O„, Кланица и прерада меса „Недељковић„, „Рубин„, „Санум пер Фруцтус„, „Симекс„, „Сњшлион Таково„, Винарија „Александровић„, Винарија „Алексић„, Винарија „Чока”...
Д. Млађеновић