Грам кокаина у Новом Саду кошта од 50 до 120 евра

Припадници Министарства унутрашњих послова у Београду, у сарадњи с полицијским службеницима Полицијске станице Рашка почетком прошле недеље запленили су 6,7 килограма чистог кокаина и ухапсили М. А. (49) због постојања основа сумње да је извршио кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога.
e
Фото: Pixabay.com

Полиција је на административном прелазу Јариње зауставила аутомобил марке ауди, којим је управљао осумњичени, а претресом возила полицијски службеници су са службеним псом, у посебно направљеном бункеру, пронашли шест пакета са наркотицима.

Сумња се да је М. А. дрогу преузео у Албанији и да је била намењена даљој продаји на територији Београда.

Иако су криминалци с подручја западног Балкана једни од водећих играча у међународној трговини кокаином, подаци о заплени сугеришу да ја на подручју региона релативно мало кокаина. У 2019. години полиција шест земаља са западног Балкана је запленика 255,4 килограма кокаина, што је за трећину мање него 2018. године. Већина заплена се одиграла у Албанији.

Овакви подаци не треба да чуде јер водеће балканске криминалне групе које су успоставиле потпуну доминацију на кокаинском тржишту, због ланца моћи који су остварили од извора кокаина до потрошача у Европи, заправо немају потребу да бели прах транспортују поменутим рутама, осим приликом снабдевања малог али ипак растућег локалног тржишта, наводи се у најновијем извештају Глобалне иницијативе за борбу против транснационалног организованог криминала који се бави трендовима кријумчарских рута у земљама западног Балкана.

На основу досадашњих показатеља, примећује се да су ипак луке у  Албанији и Црној Гори (Драч и Бар) постале интересантне нарко-дилерима. Скупоцени бели прах у ове луке пристиже у великим товарима свежег воћа или поврћа, одакле се даље шири аутомобилима и камионима.

Главна улазна тачка је лука Бар у Црној Гори, а дрога оданде углавном одлази на север преко Никшића, затим у БиХ, тачније у Требиње или Билећу. Одатле даље путује северно ка Мостару и Сарајеву и евентуално у Хрватску. У овој фази транспорта килограм кокаина на велико кошта између 35.000 и 38.000 евра, наводи се у извештају.

Ова рута има и алтернативу – дрога одлази у Подгорицу, а затим даље у Рожаје, онда или северно ка Новом Пазару или источно ка Пећи на КиМ. Из ових крајева дрога се махом даље транспортује у велике градове за потребе локалног тржишта. Тако је килограм кокаина у Београду могуће набавити по велепродајној цени од 35.000 до 50.000 евра.

Према незваничним нашим сазнањима, грам кокаина у Новом Саду кошта од 50 па до чак 120 евра, у зависности од његове чистоће.

Већ неко време кокаин је потиснуо друге дроге у Новом Саду. По речима упућених, пад зараде на марихуани определио је дилере  да прво „прошире понуду” кокаином, а неки од њих су се временом и потпуно „посветили” трговини том дрогом.

– Одавно је доказан тај парадокс да у кризним временима расте потражња за скупим стварима и слична ствар се дешава и на нарко-тржишту, где је, по прикупљеним подацима, значајно порасла потрошња кокаина, али и синтетичких дрога – „спида” и „екстазија” – каже наш саговорник, који је добро упознат с тренутним стањем на новосадским улицама.

Други разлог за веће присуство кокаина је и знатно већа зарада у односу на остале врсте дроге.

– На граму кокаина могу да зараде и до 50 евра, док за толику зараду на марихуани морају да препродају десетак грама, а да би продали десетак грама, морају да обаве и десетак примопредаја, што знатно повећава ризик од тога да буду ухваћени на делу. Осим тога, значајно се разликује и клијентела јер, док марихуану углавном купују клинци, и то најчешће буквално на улици, кокаин наручују обично добростојећи купци којима се кокаин испоручује на адресе и места која су далеко од очију полиције, али и знатижељника који би то могли видети – објашњава наш саговорник. 

Некада се кокаин таквим рутама шаље и ка Бугарској и Турској, где се испоручује као компензација за хероин.

Кокаин који стиже у Албанију махом улази преко луке Драч. Процењује се да је цена по килограму отприлике 90 одсто чистог кокаина при испоруци буде између 25.000 и 30.000 евра.

Кокаин најчешће стиже у Србију из Западне Европе тако што се кријумчари у теретним возилима, аутобусима и другим, путничким превозним средствима, кријумчарским рутама из правца Хрватске, Мађарске и Црне Горе. Чистоћа кокаина који се кријумчари у Србију прилично је висока. У појединим случајевима, кокаин авионом преносе „муле“ или „гутачи“ (гутање или скривање дроге у телесним шупљинама). Један од видова кријумчарења јесу и поштанске пошиљке, када су и пошиљалац и прималац обично лица с фалсификованим документима.

Кокаин се у последњем случају најчешће наручује преко мрачне мреже, а плаћа криптовалутама.

Према доступним подацима, у Србији у периоду од 2015. до 2018. године заплењено око 62 килограма кокаина. Највише ове дроге је заплењено 2015. и 2016. године, по 18 килограма годишње, док су годишње заплене 2017. и 2018. биле по 13 килограма.

Напад на европско нарко-тржиште

- Европа је тренутно најатрактивиније тржиште за криминалне банде - изјавио је за Дојче Веле Џереми Мекдермот. Он је говорио о „цевоводу кокаина за Европу“.

- Цене у Европи су једноставно много више, а ризици много мањи него у Јужној и Северној Америци - каже он. - САД сваке године дају милијарду долара за рат против дрога. Оне имају читаву војску у борби против дроге.

Зато је, како каже Мекдермот, разумна пословна одлука картела да се оријентишу ка Европи. Он верује да ће тржиште наставити да расте, посебно на истоку континента.

Производња у земљама попут Колумбије, Боливије или Перуа је и даље велика Одатле су се етаблирале бројне руте ка Европи.

- Тренутно омиљена води из Колумбије у бразилске луке - каже Мекдермонт.  Дотле је кокаин већ прошао кроз четири-пет пари руку.

- Тамо им је потребна друга банда која се стара да све заврши у правим контејнерима за Европу. За то вероватно морају бити подмићени радници у луци и цариници - каже он.

У Европи контејнере прима друга посада и одвози их у привремено складиште. Ту су, како каже, често ангажоване холандске банде – луке у Ротердаму и Антверпену су главна места за претовар.

У привременом складишту, како наводи, бива подељена роба.

- Једна пошиљка често има бројне власнике и бројне различите купце. Они преузимају робу и транспортирају даље кроз Европу - каже Мекдермот.

Тако дрога налази пут до дилера на мало и купаца. Европска агенција за опсервацију дрога процењује да је дванаест милиона Европљана барем једном пробало кокаин.

Д. Николић

М. Бозокин

EUR/RSD 117.5784
Најновије вести