– По чињеницама познатим у јавности о случајевима који су се код нас десили у последњих тридесет – тридесет пет година, па и више, очигледно је да сви извршиоци мисле да могу на „лак начин” доћи до „плена”, неког материјалног богатства, под знацима навода, јер никакво богатство стечено кривичним делом не може донети срећу, задовољство и опуштање оном ко га почини, то је сасвим сигурно. Наука је категорична – нема „савршеног злочина” јер увек постоји грешка, постоји само „несавршена истрага”.
И кад су начини којима починиоци настоје да прикрију себе и упуте службене органе на криви траг крајње домишљати, тешко је да заварају све истражне технике и методе форензике.
Истражитељи у Србији, по статистици за последње две деценије коју је изнео директор полиције Владимир Ребић, успевају да реше „више од 95 одсто кривичних дела убиства”.
Перовић сматра да случајеви који досад нису расветљени упућују на закључак да „истрага није била, у научном смислу, савршена”.
Недавни, међусобно неповезани злочини: убиство четворо чланова добростојеће породице Казимировић у засеоку Вратна, код села Јабуковац, који су 9. августа пронађени на свом породичном имању убијени из два ватрена оружја, и убиство девизне прензионерке из Земуна Мајде Гаровић пре два и по месеца, иако наизглед налик на „мафијашке ликвидације”, нису одвели истражитеље у том правцу.
Истрага је, наиме, у оба случаја већ после неколико дана, открила осумњичене у ширем окружењу жртава. Због тешког злочина у засеоку Вратна, убиства домаћина Раје Казимировића, његове мајке, старице у десетој деценији живота, сестре и сестричина из Немачке које су летос дошле да их посете, ухапшен је Давор П. (35) из Јабуковца, који се сумњичи да је несрећене људе ликвидрао свирепо, тражећи Рајину „велику уштеђевину”, а нашао је, наводно, по сопственом признању, које су пренели медији, 200 евра и 35.000 динара.
Због убиства пензионерке Мајде Гаровић ухапшена је њена познаница, бивша комшиница, која је, како спекулишу медији, наводно дуговала Мајди 2.500 евра, Јелена Ш. (25), иначе ћерка бившег народног посланика и бившег саветника у Министарству рада Саше Дујовића.
Истражни органи сумњиче Јелену Ш. да је „убила старицу 15. јуна, а потом колима превезла тело жртве до викенд-насеља код Крчедина, где га је у контејнеру запалила”.
Лане су снимци сигурносне камере открили истражитељима да је иза квазимафијашког паравана око убиства грађевинског инвеститора Зорана Трифуновића 2. септембра 2018. у Београду, покушала да се сакрије старица у осмој деценији живота Стојанка Стојановић Цока. Наводно, због спора око грађевинске парцеле на којој је Трифуновић планирао градњу зграде, Цока је убила инвеститора тако што му је, као случајни пролазник, „маскирана” качкетом и дечачком спортском одећом, пришла на улици и упуцала га с три хица из пиштоља, при чему га је трећим „оверила”, а потом се мирно удаљила улицом.
Комисија вештака неуропсихијатара и псхијатара још вештачи Цоку да би утврдили да ли је урачунљива или није.
Кад су почетком фебруара 2015. године у гаражи бизнисмена Драга Машуловића у Београду, у његовом аутомобилу у кеси пронађени његов труп, руке и потколенице, нико у кругу родбине и познаника није ни помишљао да страшну смрт доведе у везу с његовим пријатељем Обреном Зиројевићем који је, како су касније сведочили на суду, ожалошћеној породици чак помагао у послужењу људи придошлих да изјаве саучешћа.
Убиства све суровија и са све мање разлога
У случајевима злочина који су неретко сурови, потпуно несхватљиви, а осумњичени особе које су до самог тренутка откривања важиле у свом окружењу за обичне, коректне људе, сви се неминовно запитају – да ли су „нормални” – урачунљиви.
То питање поставља и суд, како напомиње Перовић, кад даје дефинитиван одговор на питање да ли је осумњичени крив или није, да ли је био свестан својих радњи и желео њихово извршење или је пак био неурачунљив па није могао управљати својим поступцима.
– Из своје дугогодишње стручне праксе, а и упознат с различитим случајевима из средстава јавног информисања, имам утисак да су злочини све суровији и са све мање „разлога” јер ниједан разлог не може оправдати злочин било које врсте, али починиоци виде само свој циљ – каже Зоран Перовић.
Истрага је, ипак, убрзо дошла до Зиројевића, а потом је и оптужен за тешко убиство из користољубља – да је у свом стану у Београду, током сукоба због неке нерашчишћене имовинске приче, убио познаника тако што му је „чекићем задао 15 удараца у потиљак, а да би сакрио злочин, у купатилу му одсекао удове и делове потрпао у кесу, па кесу у кола жртве, која је превезао и оставио паркирана у Машуловићевој гаражи. Крваву одећу и натколенице, које није успео да пренесе, сакрио је у недовршеној просторији у свом стану”.
После поновљеног првостепеног суђења, Зиројевић је у јуну ове године осуђен на 15 година затвора, максималну казну за кривично дело убиства, јер је, по ставу пресуде, на основу изведених доказа утврђено да је убиство починио у стању повишене емоционалне напетости, а не из користољубља.
Ј. Јаковљевић
