Он се терети да је од неутврђеног датума у априлу 2000. године па до 16. децембра 2005. у Новом Саду и Кисачу, као одговорно лице, односно власник, директор и овлашћено лице за заступање у Привредном друштву ДОО „Ко Вуковић” ДД из Ветерника и један од већинских акционара АД „Ирмово”, као и председник Скупштине акционара наведеног предузећа, злоупотребио свој положај у виду присвајања некретнина, односно земљишта на територији града Новог Сада.
Против окривљених Мата Л., као директора АД „Ирмово” и Братислава У., који је обављао послове као судски вештак, иако је знао да није на листи овлашћених судских вештака, у односу на тај део оптужнице поступак је обустављен због застарелости кривичног гоњења. Они су, по оцени судског већа којем је председавао судија Раде Калајyија, несавесно поступали у вршењу своје службе, иако су били дужни и морали бити свесни, имајући у виду који су посао радили, да услед таквог њиховог несавесног поступања може наступити тежа повреда „права другог” или имовинска штета за оштећену Републику Србију и прибавили имовинску корист Драгославу Вуковићу.
Њима се такође приписује да су противзаконитим радњама осталих окривљених, Момчила Г. и Снежане М., против којих је кривични поступак такође обустављен због застарелости кривичног гоњења, омогућили противправно присвајање градског грађевинског земљишта у грађевинском рејону града Новог Сада, површине веће од 45 хектара, укупне вредности од око 483.000.000 милиона динара, као и окривљеном Братиславу У., при чему је као последица наступила штета по имовину Републике Србије.
Окривљени Братислав У., који је у међувремену преминуо, теретио се да је током априла 2000. године, представљајући се као судски вештак иако није имао овлашћења, на пословима разграничења пољопривредног земљишта на државну и друштвену својину за ДП Ирмово” очигледно несавесно поступао у вршењу своје службе. Ставља му се на терет да је приликом сачивања пописа и евиденције пољопривредног земљишта за катастарске општине Новог Сада, у обрасце унео неистините податке о начину стицања земљишта, тако што је у њих унео да је више од 42 хектара грађевинског земљишта у грађевинском рејону града, над којим је ДП „Ирмово” имало право коришћења, стечено „правним послом”, односно купопродајом, иако је знао да правног посла није било јер не постоји ниједан закључен купопродајни уговор који би такву тврдњу потврдио.
Фалсификатом до 44,6 хектара
Виши суд је оценио да се предузеће „Ко Вуковић” ДД уз помоћ фалсификованих и оверених образаца противправно укњижило као земљишнокњижни власник 44,6 хектара државног земљишта на основу купопродајних уговора.
Наиме, оцењено је да је након наведених незаконитих радњи, у марту 2014. године 70 процената друштвеног капитала ДП „Ирмово” јавном акцијом продато конзорцијуму особа, Драгославу Вуковићу и Слободану Р., за око 79.000.000 динара па је тако, након куповине друштвеног капитала и стицања наведених позиција у АД „ “Ирмово” окривљени Вуковић сачинио службену исправу неистините садржине, односно купопродајни уговор у којем је наведено да АД „Ирмово” као продавац продаје предузећу „Ко Вуковић” ДД из Ветерника чији је он власник, образложио је суд при изрицању пресуде прошле седмице.
Знајући да је дужем периоду радио наведене послове у вези с разграничењем, иако није био судски вештак, да по Закону о претварању друштвене својине над пољопривредним земљиштем у друге облике својине, све пољопривредно земљиште које је правно лице стекло на основу „правног посла” као „средство за производњу” остаје у друштвеној својини предузећа и друштвени је капитал тог предузећа, сматрао је да то може тако да уради, а без консултовања стручних лица, док је требало да провери, ако није био сигуран да правилно тумачи законске одредбе, наведено је у образложењу пресуде.
Такође је знао да је поменуто земљиште одлукама Града Новог Сада проглашено за градско грађевинско земљиште и да је тиме прешло у својину Републике Србије. Приликом рада на разграничењу морао је да користи најновије власничко-поседовне листове, у којима су били веродостојни подаци о власништву, зони и површини. Такође, био је упознат с тим да градско грађевинско земљиште није у надлежности Министарства пољопривреде, већ да њиме управља општина, па је након унетих нетачних података о стицању имовине у наведене обрасце, сачинио документацију за потребе приватизације предузећа, у којој је евидентирао податке да је ДП „Ирмово” само корисник наведеног градског земљишта, а не да га је стекло правним послом, на који начин је сачинио лажне службене исправе, које је у децембру 2000. године употребио као праве, тако што их је предао у Службу за катастар непокретности Нови Сад заједно с обрасцима.
То је учињено за катастарске општине где је ДП „Ирмово” користило пољопривредно земљиште, и то без доказа да су наведене парцеле стечене купопродајом, како је то навео у обрасцима.
У јуну 2006. године, без провере радника Републичког геодетског завода о истинитости унетих приложених података, издата је потврда ДП „Ирмово” да су сви подаци из приложених образаца тачни и да одговарају фактичком стању у Катастру непоктерности. Тада је директор наведене службе био Момчило Г., против ког је поступак обустављен због затарелости кривичног гоњења.
Њему се ставаљало на терет да је несавесно поступао у служби јер није проверио, односно тражио од ДП „Ирмово” да достави доказ да су спорне парцеле стечене „правним послом”.
У оптужници је наведено да се она односи на период од априла 2006. године и наредна два месеца, у којем се оптужени Драгослав Вуковић терети за противправну имовинску корист његовом предузећу ДОО „Вуковић октан” из Ветерника, чињењем кривичног дела злопуотребе овлашћења у привреди.
Е. С. Х.
