Легија се жалио Стразбуру због одузимања стана на Цераку

Српским државним органима достављена је на изјашњење представка Милорада Улемека Легије, поднета суду у Стразбуру после коначне одлуке домаћих судова о трајном одузимању стана у Београду 2012. године, сазнаје незванично „Дневник”.
1
Фото: Милорад Улемек

Након што су му сви домаћи судови одбили жалбе, осуђени бивши пуковник Државне безбедности Улемек поднео је представку против Србије због одузимања стана од 178 кватратних метара у кући у Филмском граду на Цераку па ће се сада сва аргументација с тим у вези, с једне стране, државе – домаћег правосуђа, а с друге, Улемекова, наћи на теразијама Европског суда за људска права.

Представком се, како сазнајемо, истиче повреда права на имовину, које је заштићено одредбама Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода.

Подсетимо, Специјално тужилаштво у Београду је 2009. године поднело захтев да се Улемеку одузме имовина, сумњајући да је неким од кривичних дела која су обухватале оптужнице по којима му је суђено, незаконито стекао новац и њиме купио стан на Цераку.

Током поступка у београдском Специјалном суду, о којем су медији годинама агилно извештавали, Улемек је тврдио да је још 1998. године, низ година пре било којег догађаја обухваћеног оптужницама, потпуно законито и легално стекао стан у Филмском граду, решавајући своје стамбено питање у оквиру Службе, као њен радник, пуковник ДБ-а.

Фото: Одузети стан на Цераку

Улемек је тврдио да је 1998. године, у поступку решавања стамбеног проблема због проширења породице, дао Служби стан који је тада имао у Улици Љутице Богдана у Београду, уступивши га једном раднику ДБ-а, а истовремено је Служба њему на жиро рачун код Капитал банке уплатила 374.409 немачких марака, и убрзо је, такође 1998. године, купио стан у дуплекс-кући на Цераку од „Станком корпорације”.     

Специјални суд је, по оконачању поступка у мају 2010. године, пресудио да се прихвата тужиочев захтев и одузима стан, наводећи у образложењу да „постоји очигледна несразмера између Улемекових прихода и плаћене купопродајне цене”, и став суда да „Улемек није доказао да је новац којим је плаћен предметни стан прибављен на законити начин”. 

Одбрана је негодовала јер је у поступку одбијен низ Улемекових доказних предлога. 

Потоња Улемекова жалба Апелационом суду у Београду одбијена је као неоснована и потврђена је првостепена одлука. 

Након тога, Улемек је уложио ванредно правно средство – захтев за понављање правоснажно окончаног поступка због новог доказа, али га је Специјални суд одбио као неоснован.

Још једном је уследила Улемекова жалба Апелационом суду, овај пут на првостепену одлуку о одбијању захтева за нови поступак, али је и та жалба одбијена као неоснована. У одлуци Апелационог суда, која је јавно објављена почетком септембра 2015. године, наведено да је Улемек као нови доказ доставио уговор из којег произлази да је стан који је одузет од њега „отуђио 2001. године”, а с тим у вези апелација је заузезела став да тај документ „не представља чињенице које су по свом квалитету такве да би се услед њиховог постојања дозволило понављање кривичног поступка”.

„Имајући у виду да из садржине захтева и приложеног доказа не произлази да би се понављање дозволило у корист окривљеног, који по наводима није власник те непокретности, нема места понављању кривичног поступка у корист окривљеног”, навео је у образложењу Апелациони суд.

Пошто су исцрпљена сва правна средства пред домаћим правосуђем,  Улемек је упутио представаку суду у Стразбуру.

Бивши командант ЈСО-а Милорад Улемек Легија издржава казну четрдесетогодишњег затвора у Посебном одељењу пожаревачке „Забеле”, познатом као „Алакатраз”. У четири процеса правоснажно је осуђен, и јединствено и појединачно, на по 40 година затвора по оптужбама за „организовање” више тешких кривичних дела, међу којима је и атентат на премијера Србије Зорана Ђинђића. Током суђења Улемек је одбацио све оптужбе, тврдећи да није извршио ниједно од кривичних дела.

Ј. Јаковљевић

EUR/RSD 117.1484
Најновије вести