По извештају Савета Европе за 2012. годину, Србија се нашла међу државама у којима постоји бројна затворска популација (стопа затварања је била 153,2), а осим тога је заузела прво место међу чланицама Савета Европе с великом густином насељености у затворима од 172,3, констатује се у наведеној Стратегији. Због тога је Влада Србије донела Стратегију за смањење преоптерећености смештајних капацитета у заводима за извршење кривичних санкција у Републици Србији до 2020. године.
Циљ Стратегије је, како се предочава у том документу, да се смањи густина насељености у заводима и број лица лишених слободе одржи на нивоу који омогућава извршење кривичних санкција у условима који одговарају међународиним стандардима. Тежи се и остваривању права лица лишених слободе у складу са законом и спровођење индивидуализованих програма третмана да би се остварила сврха кажњавања и постигла успешна реинтеграција осуђених лица.
Акциони план за спровођење Стратегије предвиђа низ мера, између осталог, и повећање смештајних капацитета и побољшање услова у затворима.До краја године би требало да буде завршена изградња новог пријемног објекта у Казнено-поправном заводу у Нишу, као и реконструкција смештајних капацитета у Специјалној затворској болници у Београду.
До краја 2018. године планирано је да буде завршена реконструкција смештајних капацитета и изградња новог павиљона у Казнено-поправном заводу за жене у Пожаревцу, за смештај 300 осуђеница.До краја следеће године и Панчево би требало да добије нови затворски комплекс за смештај 500 затвореника.
Током 2019. године у плану је изградња новог затворског комплекса у Каргујевцу за смештај 400 осуђеника, реконструкција смештајних капацитета у Окружном затвору Београд и изградња и реконструкција смештајних капацитета у Казнено-поправном заводу у Сремској Митровици.
Стратегијом је предвиђено да до краја 2020. године буде завршена и изградња и реконструкција смештајних капацитета у Казнено-поправном заводу „Забела” у Пожаревацу, као и радови на изградњи новог објеката за смештај 200 осуђених лица у окружном затвору у Лесковцу.
До краја 2017. године Стратегијом је планирана и израда смерница за пружање подршке осуђеним лицима након изласка с издржавања казне, анализе важећег кривичног законодавства и разматрање могућности измене услова под којима се може изрећи казна рада у јавном интересу, као и увођења замене правоснажно изречених казни затвора до једне године ванзаводским санкцијама и мерама.
Предвиђено је да, у првој половини ове године, буде израђена анализа важећег кривичног законодавства и размотрене могућности прописивања нових алтернативних мера. Њима се начин извршења казне затвора мења тако што би осуђени део дана проводио на радном месту ван завода, а остатак у заводу.
Неопходно је у првих шест месеци ове године израдити и анализу постојећег система и добре праксе развијених система у погледу израде извештаја о личности окривљеног, наводи се у Стратегији. У другој половини године планирана је припрема и реализација пилот-пројекта за израду извештаја о личности окривљеног.
До краја године би требало да буду успостављене и процедуре за међуресорну сарадњу министарстава праввде, рада и социјалне политике, унутрашњих послова и образовања. Такође, веома је важно радити и на успостављању процедуре за међусобну сарадњу канцеларија за алтернативне санкције с одређеним субјектима јединица локалне самоуправе.
У току је израда анализе кривичног законодавства, уз разматрање могућности да се у Кривичном законику детаљно уреди институт условног отпуста уз испуњење обавезе предвиђене кривичноправним одредбама, као и да се у кривичном законодавству установе надлежности судије за извршење у поступку факултативног отпуста због неизвршавања обавеза.
Стратегијом је предвиђено боље повезивање службе за третман у заводима и повереничке службе приликом извештавања поводом молбе за условни отпуст да би суд био у могућности да у целини сагледа степен реализације програма поступања и услове за прихват осуђеног, као и најцелисходније мере које треба да изврши за време трајања условног отпуста.
Дубравка Николић
