Сви предмети у којима је Трешњев судио кренуће из почетка, укључујући и два поступка против Дарка Шарића.
Како „Дневник” сазнаје, истим годишњим распоредом послова Вишег суда за 2018. годину, у Посебно одељење тог суда је распоређена судија Светлана Алексић, заменица председника Кривичног одељења Вишег суда.
Поједини медији одлазак Трешњава из Специјалног суда називају сменом, изражавају сумње у погледу мотива за његов нови распоред, а износе и опаске да ће због промена у саставу већа којима је сада члан, многа суђења почети из почетка, па и оба у случају „Шарић”.
Међутим, из Вишег суда поручују да Трешњев „није смењен у случају ’Шарић’, нити с места судије Посебног одељења, већ је годишњим распоредом послова за 2018. годину распоређен да поступа у Кривичном одељењу Вишег суда у Београду, с обзиром на то да му шестогодишњи мандат истиче почетком следеће године, и то 24. јануара 2018. године”.
Кад је реч о формалном враћању суђења на почетак услед промена у саставу судећег већа, у Законику о кривичном поступку постоје одребе које омогућавају, како се наводи у саопштењу, да се не саслушавају поново сведоци и вештаци, него да се изврши увид у записнике о њиховим исказима датим на ранијим главним претресима или да председник већа укратко изнесе садржину тих изјава или их прочита.
У пракси се сходно тим законским могућностима управо и поступа, а јавност се, како се истиче у саопштењу, могла у то и уверити приликом истека мандата више од десет судија које су биле распоређене у посебна одељења тог суда у претходном периоду. Из суда указују на то да до измене у саставу већа не долази само у случају распоређивања судија у друго одељење већ и у случају избора судије у суд више инстанце, услед смрти судије, као и у свим случајевима прописаним законом када престаје судијска функција. То се односи и на случај престанка судијске функције, било на захтев судије, због навршења радног века, трајног губитка радне способности за обављање те функције или кад судија не буде изабран за сталну функцију или буде разрешен, те и у другим случајевима.
Виши суд у Београду наводи да је „судија Трешњев распоређен у Посебно одељење годишњим распоредом послова за 2012. годину на период од шест година, одлуком в. ф. председника суда, почев од 24. јануара 2012. године па до истека шестогодишњег мандата”.
Законом је, како се прецизира, предвиђено да судије у Посебно одељење Вишег суда у Београду распоређује председник Вишег суда у Београду на време од шест година, уз њихову писану сагласност.
Остаје да се види да ли ће та објашњења успети да разувере онај део јавности који вазда нешто сумња, а и време ће показати може ли нови распоред судије Александра Трешњева евентуално подстаћи некакаву репризу следа дешавања као у случају некадашњег судије Специјалног суда, сада бившег судије Владимира Вучинића. Смена Трешењева је контроверзна с обзиром на то да је он други судија из већа које суди нарко-босу Дарку Шарићу који је годишњем распоредом премештен на нижу позицију. Исто се почетком прошле године догодило судији Владимиру Вучинићу, који је због тога одлучио да напусти суд и постане адвокат.
Судија Александар Трешњев је судио у неколико великих предмета – у поступку рехабилитације Драже Михаиловића, „ваљевској групи” која се бавила убиствима и рекетирањем, бившој министарки за телекомуникације Јасни Матић у случају „СИЕПА”. Као члан већа поступао је у поступцима за убиство Ива Пуканића, побуну ЈСО-а и два случаја против Шарића.
Због тог премештаја сви предмети у којима је судио Трешњев, укључујући и два поступка против Шарића за шверц кокаина и за прање пара, кренуће из почетка.
Од почетног трочланог већа које је судило нарко-босу остао је само председник већа Синиша Петровић.
Шарић је одлуком већа, у којем су били Петровић, Вучинић и Трешњев, у јулу 2015. осуђен на максималну казну од 20 година затвора за међународни шверц кокаина. Одлука је била донета већином гласова – дакле, двојица судија била су сагласна, а један не. Гласање је тајно те се не зна како је који судија гласао.
Пресуда је потом укинута и суђење је у септембру прошле године кренуло из почетка без судије Вучинића.
За годину дана суђење је било одложено више од 20 пута. Тужилаштво је изнело став да је реч о намерним опструкцијама да би се Шарић пустио из притвора.
Ј. Јаковљевић
М. Бозокин
