Како преносе страни медији, полиција је претресла кућу у којој су живели Вукомановић и дечак и пронашла 22 пиштоља, 210 кесица кокаина, осам кутија парфема и наочара, шест радио-станица, панцир, као и свеску с именима клијената организовану као трговачку књигу, а међу стварима је откривена и војна униформа.
Вукомановић је хапшен и 2011. године у граду Сао Гонцало. Он је тада означен као члан једне од најопаснијих и најнасилнијих банди у Француској, која је уско повезана с италијанском мафијом. Банда се бавила шверцом кокаина из Јужне Америке у Европу преко „мула”.
Вест да је још један Србин умешан у шверц кокаин из Јужне Америке у Европу и Азију мало кога је изненадила. Криминалци из Србије последњих година све чешће се помињу као карике у светским ланцима кријумчарења кокаина. Због велике зараде и релативно малог ризика, шверц кокаина из Јужне Америке постао је сан за многе криминалце који су „занат“ пекли на српском асфалту. Перу, Колумбија, Венецуела и друге државе Јужне Америке постале су „обећана земља” за српске дилере дроге. Они тамо одлазе пре свега због велике зараде, али и због добрих услова „пословања” – организоване и јаке нарко-мафије и развијене корупције. С друге стране, наши криминалци занимљиви су тамошњим босовима због великог искуства (често и ратног) и бескрупулозности.
По речима професора Факултета безбедности у Београду Дарка Трифуновића, било је јасно да је латиноамеричка нарко-мрежа остала потпуна и након хапшења Дарка Шарића, а акције које су после тога следиле то и показују. Труфунић указује на то да се ради о картелима који имају озбиљну организацију с великим бројем чланова.
Он каже да у озбиљним нарко-мафијама нису високо позиционирани само Срби већ грађани свих бивших република некадашње СФРЈ. По његовим ставовима, генерално се људи с простора старе Југославије сматрају за жестоке момке и високо се рангирају у мафијашким круговима. Познати су не само по суровости већ и по начину извођења операција, осмишљавању и криминалној интелигенцији.
Ликвидације у Јужној Америци
У криминалним обрачунима у Јужној Америци последњих година убијено је шест српских држављана. У Боливији је ликвидиран Горан Поповић (39), док су у Перуу убијени Горан Ставрић (41) и Марко Митић (30). Како је саопштено, Митића су ликвидирали чланови колумбијских нарко-картела у Перуу, а од његове породице претходно је тражен откуп од милион долара. Међутим, по свему судећи, откупнина је била само параван јер је српски држављанин убијен дан након отмице. У мају 2010. године у Боливији су смртоносним рафалима изрешетани српски држављани Бојан Бакула (28), Саша Турчиновић (31) и Предраг Чанковић (35), који су обезбеђивали боливијског нарко-боса Виљема Суареза Розалеса.
Јасно је да су за тако велике количине кокаина потребне велике количине новца, па Трифуновић каже да није нереално очекивати да се све то финансира из различитих извора.
– Нема ниједног ганга који делује у Јужној Америци а да нема упориште у некој држави, односно њеним обавештајним службама – закључио је Трифуновић.
Да су српски криминалци преузели „значајну улогу у снабдевању Европе кокаином” оценио је и Европски центар за мониторинг дроге и зависности. У извештају од пре три године, између осталог, стоји да су они „успели да успоставе базе у Аргентини, Бразилу, Венецуели и Колумбији, где ту дрогу набављају по веома ниским ценама, а затим је теретним бродовима пребацују до великих западноевропских лука”.
Европски експерти су уочили и да српски криминалци раде искључиво с кокаином, док се хероин у Европу и даље пребацује уходаном „балканском рутом”, од лука из Турске и Грчке, преко Албаније и Косова, према Западној Европи. Они објашњавају да се кокаин, који је у Европи и даље једна од најскупљих дрога, на простору Јужне Америке набавља по релативно ниској цени, од 5.000 до 6.000 долара килограм, након чега се бродовима пребацује до великих западноевропских лука као што су Валенсија, Антверпен, Ротердам или Хамбург. По доласку у ЕУ, цена кокаина је готово десетоструко већа, па килограм на улици може достићи и до 50.000 евра.
Постојало је неколико метода пребацивања дроге. Тако су наркотици пребацивани прекоокеанским трговачким бродовима уз помоћ неких чланова посаде. Они су били задужени да пакете, тежине између 40 и 60 килограма, на одређеним местима бацају у море, да би их даље припадници групе покупили јахтама. Дрога је кријумчарена и једрилицама, али је и сакривана међу робу која је легално превожена из Јужне Америке за Шпанију.
У МУП-у Србије очекују да ће се „идентификовани тренд наставити, уз сталну промену модуса кријумчарења, коришћењем софистицираних начина скривања и савремених информационих технологија у комуникацији”, стоји у извештају МУП-а Србије о процени претњи од тешког и организованог криминала.
М. Бозокин
