Представку против Србије Исени је поднео суду у Стразбуру 18. јула 2011. године због неизвршења пресуде Уставног суда Србије и због повреде права на заштиту имовине, зајемченог Европском конвенцијом за заштиту људских права и основних слобода, односно због повреде члана 1 Проткола 1 уз Конвенцију, који гласи: „Свако физичко и правно лице има право на неометано уживање своје имовине.
Нико не може бити лишен своје имовине, осим у јавном интересу и под условима предвиђеним законом и општим начелима међународног права. Претходне одредбе, међутим, ни на који начин не утичу на право државе да примењује законе које сматра потребним да би регулисала коришћење имовине у складу с општим интересима или да би обезбедила наплату пореза или других дажбина или казни”.
Како се наводи у пресуди Европског суда, „органи локалне самоуправе су 1990. године извршили експропријацију стана у Београду од 31,80 квадратних метара који припада подносиоцу представке”. Такође по изнетим чињеницама, „Уставни суд Србије је 16. децембра 2010. наложио надлежним локалним органима да доделе подносиоцу представке одговарајући стан као замену или да му исплате накнаду не нижу од тржишне вредности стана у складу са Законом о експропријацији из 1995, а судска одлука је ступила на снагу 23. фебруара 2011. године”.
Порески органи су, како се истиче, 3. фебруара 2017. извршили процену тржишне вредности стана на 209.015 динара по квадратном метру, а подносилац представке је исту прихватио 1. јуна 2017. године, али одлука Уставног суда још увек није извршена, а, сходно члану 171 Устава Републике Србије, одлуке Уставног суда су коначне и обавезујуће.
Пресудом Суда у Стразбуру је утврђено да је у Исенијевом случају дошло до повреде права на неометано уживање своје имовине, а Суд наводи да је такву одлуку донео имајући у виду чињенице случаја, сопствену судску праксу у предметима сличне тематике, као и чињеницу да коначна одлука Уставног суда Србије није извршена више од седам година.
По наводима у пресуди, пошто је размотрио сав материјал који му је достављен, ЕСЉП „сматра да Влада није изнела никакву чињеницу, нити аргумент који би могли да га убеде да донесе другачији закључак у том предмету”.
Осигурање пуне примене одлуке Уставног суда Србије је, како наводи ЕСЉП, „најприкладнији облик надокнаде, у овом случају”.
„Имајући у виду величину предметног стана и тржишну вредност стана по квадратном метру, процењену од надлежних органа и прихваћену од подносиоца представке, Суд додељује подносиоцу представке износ од 56.000 евра на име материјалне штете, умањен за износе који су можда већ били исплаћени у том погледу на домаћем нивоу. На име нематеријалне штете Суд додељује подносиоцу представке износ од 4.000 евра”, наводи се у пресуди Европског суда за људска права која је објављена и на сајту Министарства правде Србије.
Ј. Јаковљевић
Фото: М. Митровић
