Наиме, цариницима је већ на први поглед било јасно да је реч о трговини, јер је пошиљалац из Врања новчиће упаковао у две пластичне кесице, ставиши у једну 12, а у другу, на којој је написао „гратис“ 5 новчића.
Претпоставља се да је реч о старим кованицама из римског периода, што ће прецизно утврдити стручна експертиза.
Цариници су све чешће сведоци трговине старинама. Последњи случај када је спречено да део културног блага на овај начин буде изнет из Србије, догодио се почетком априла, када је задржана пошиљка једног Панчевца који је антички новац покушао да пошаље у Торонто. У царинској испостави Пошта Београд, у пошиљци послатој из Србије цариници су пронашли три метална новчића за која се сумња да су антиквитети. Интересантно је да је исти пошиљалац, који је очигледно пасионирани нумизматичар, претходно у пошиљци адресираној на особу у Катару намеравао да пошаље још један новчић са угравираним бројем 1807. Сумња се да је у питању година, те да се ради о кованици из 19. века. Такође, цариници су 20. марта, осим тог новчића са угравираним бројем, у другој пошиљци која је требала да буде послата из Београда за примаоца у Америци, пронашли кантицу, реплику металне канте за воду, која је селотејпом била облепљена са осам старих металних новчића.
Пергаменити и кованице на експертизи
Делегација Управе царина коју је предводила Соња Лазаревић извршила је прошле недеље примопредају антиквитета заплењених почетком јануара на граничном прелазу Градина Народном музеју и Народној библиотеци. Представници царинарнице Димитровград предали су Народној библиотеци Србије тридесетчетири пергамента са текстом исписаним непознатим писмом, ради експертизе и привременог старања, будући да ова инситуција културе поседује адекватне смештајне капацитете, са строго контролисаним микроклиматским условима. Истога дана Народни музеј у Београду је у складу са својим надлежностима преузео стопедесетшест кованих новчића, како би извршио њихову експертизу. Лазаревић је истакла том приликом да су цариници одлично обучени у овој области и да сваки службеник још од 2006. године има Упутство за препознавање и процењивање антиквитета, са детаљним и богатим садржајем и фото-материјалом, како би био упознат са неопходним чињеницама у вези са утврђивањем оквирних вредности старих и ретких ствари, као и начинима њиховог недозвољеног преноса преко границе.
Познато је да локалитете широм Србије прекопавају и разарају ловци на благо и трговци старинама, па вредни антиквитетни предмети неретко завршавају на аукцијама на Западу, где се продају по цени ни изблиза одговарајућој стварној вредности и значају који имају за историју и археологију.
Последња брана за одлив вредног културног наслеђа је управо рад царинске службе, која на самој граници може да спречи да оно напусти земљу. На срећу, захваљујући богатом искуству, знању и опремљености царинска служба Србије представља значајну препреку за кријумчаре свих врста, па и за оне који покушавају да профитирају од шверца антиквитета.
Царинска служба се успешно бори са свим видовима кријумчарења, међу којима значајно место заузимају и покушаји да се профитира од шверца антиквитета.
Д. Николић
