Цариници су открили рекордну количину текстила у два прекршаја током маја, на Терминалу Градина. Најпре су 9. маја пронашли готово седам тона текстилне робе, чија је вредност процењена на око 73.000 евра, а потом 13. маја још три тоне вредности око 37.000 евра.
Први прекршај је откривен када се на улазу у земљу за контролу пријавио возач камиона домаћих регистарских ознака, који је, за увозника у Босни и Херцеговини, превозио готове текстилне производе, метражу и играчке. Иако је тврдио да осим пријављене робе нема ништа друго, цариници су се одлучили на детаљан преглед товара и том приликом је, поред уредно пријављене робе, пронађено и 27.000 непријављених мушких, женских и дечјих одевних предмета.
Четири дана касније, 13. маја, на улазу у земљу за контролу се пријавио возач камиона страних регистарских ознака, који је, такође, за увозника у Босни и Херцеговини, превозио готове текстилне производе, делове намештаја, метражу и играчке. На питање царинског службеника да ли поред пријављене робе има још нешто да пријави, возач је одговорио одрично, али је приликом детаљног прегледа, који је ипак уследио, у товару, поред уредно пријављене робе, пронађено и 3,2 тоне непријављене мушке, женске и дечје гардеробе, обуће, новчаника и упаљача.
Цариници су почетком године на граничном прелазу Прешево, у једном камиону, поред уредно пријављене, пронашли и преко две тоне кријумчарене текстилне и друге робе. Наиме, у више огромних торби и кутија на дну товарног дела пронађено је преко 7.000 различитих одевних предмета: дечјих комплета, прслука, тренерки, фармерица, мајица, веша и чарапа познатих робних марки: Зара, Tommy Хилфигер, Адидас, Нике, Диесел, Армани... Међу робом се нашло и око 500 ауто-делова, различитог алата, парфема и тоалетних вода познатих брендова. Поред тога, пронађено је и више од шест килограма етикета робних марки Philipp Плеин, Нике, Адидас и Карл Лагерфилд, које служе за нашивање или лепљење на необележену робу и њено накнадно фирмирање.
Како наводе у Управи царина, у оба случаја, за део кријумчарене робе постоји и сумња да повређује право интелектуалне својине познатих робних марки.
Кријумчарени кривотворени производи и пиратерија, осим ризика који представљају за потрошаче због сумњивог квалитета, погађају много шире слојеве друштва. Осим што наносе штету, пре свега државном buyetu и онима који легитимно послују, од оствареног профита незаконитом дистрибуцијом и продајом робе на црном тржишту често се финансирају други видови криминала.
Пракса је показала да се најчешће фалсификује текстилна роба, обућа или козметика. Међутим, почетком децембра 2019. године први пут се довело у питање и оригиналност намештаја. Реч је о 40 елемената трпезаријског намештаја из Турске који су на себи имали одштампан лого робне марке „Версаце”. Такође, фалсификују се и храна, алкохолна и друга пића, аудио-визуелна опрема, играчке, игрице, ауто делови, електрични производи, лекови и медицинска средства...
Међу најчешће кривотвореним брендовима су Адидас,
Nike, D&G, Boss, Louis Vuitton, Givanchy, Burberry, Armani, Tommy Hilfiger, Dissel, New Balance, Replay...
Србија је земља са дугом традицијом заштите права интелектуалне својине, чему говори занимљив податак који се односи на заштиту права на жиг из Закона о жиговима Краљевине Србије из 1884. године, којим је у чл 22 прописано: „Забрањено је увожење стране робе у Србију, која на недозвољени начин носи жигове каквог домаћег занатлије, трговца или пољопривредног произвођача, или уопште носи знаке као да је домаћег порекла. Исто тако забрањен је и превоз овакве робе или држање на сместишту. Оваква роба узаптиће се где се нађе било од стране дотичне власти било на тужбу оштећеног”.
Како граница представља прву брану, између осталог, и за фалсификате, царинска служба има обавезу да за сваку робу за коју се посумња да је плагијат, прекине царински поступак и о томе обавести носиоца права, односно његовог овлашћеног представника. Носилац права има рок од 10 радних дана да поднесе писану сагласност да је роба кривотворена и да да сагласност за њено уништење. Крајњи исход у односу на робу може бити уништење или наставак поступка. Роба се првенствено уништава сечењем помоћу специјализованих машина стационираних у Крушевцу или у погону ЈКП Депонија Винча – гажењем тешким машинама.
Да би се успешно супротстављали свим изазовима у овој области, која представља и важан услов за наше приступање Европској унији, царинска служба у сарадњи са носиоцима права, као и релевантним националним и међународним институцијама спроводи континуиране обуке, пре свега намењене идентификацији кривотворене робе, истичу у Управи царина и додају да је само током протекле године таквих специјалистичких обука, радионица и семинара било је више од двадесет.
Д. Николић
