Тема „Дневника“: Милионске зараде на крађи уметничких дела

НОВИ САД: Крађе уметничких дела и културних добара поново су дошле у жижу јавности након што су припадници СБПОК-а, у сарадњи са Тужилаштвом за организовани криминал и швајцарском полицијом у Цириху, ухапсили више осумњичених у тренутку када су у Швајцарској покушали да продају слику “Благовештенски сабор” Влаха Буковца за 600.000 евра.
s
Фото: Vlaho Bukovac "Blagoveštanski sabor"

Ово уметничко дело украдено је, заједно са још три слике, 28. новембра 1993. године у Челареву, приликом провале у дворац породице Дунђерски. У том тренутку се у челаревском дворцу, депандансу Музеја Војводине, налазила стална поставка стилског намештаја.

Слика“Благовештенски сабор” Влаха Буковца је припадала Музеју Војводине, а уписана је и у Регистар културних добара од изузетног значаја за Србију. На слици је приказан сабор Срба у Аустријском царству, који је одржан 2. априла 1861. на дан црквеног празника Благовештење, и окупио је најугледније представнике Срба из Угарске.

- Пред нама је судски поступак, након којег ће се, верујемо, ово значајно дело вратити у Музеј Војводине, у чијем фундусу се првобитно и налазило. Верујемо да се ради о оригиналу, а када се дело врати у Музеј, извршићемо додатне физичко-хемијске анализе како би смо стопроцентно потврдили његову аутентичност - саопштила је након проналаска овог вредног уметничког дела Покрајински секретар за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама Драгана Милошевић.

Овај случај је показао да наша земља не одустаје од проналазака украдених културних добара, баш као и онај од пре четири године, када су  Припадници Министарства унутрашnjих послова – Службе за борбу против организованог криминала, у сарадњи с Основним јавним тужилаштвом у Крагујевцу, пронашли шест уметничких слика и цртежа, које су октобра 2014. године украдене у Сент Галену у Швајцарској.

Подсетимо, у оквиру акције усмерене на сузбијање кријумчарења и трговине културним добрима, полиција је у Крагујевцу пронашла и одузела слику-скицу Паје Јовановића “Крунисаnjе цара Душана”, чија се вредност процењује на више од 50.000 евра, акварел Васе Поморишца “Берба грожђа”, цртеже Уроша Предића “Мушки акт” и Зоре Петровић “Женски акт”, као и слику Милића од Мачве и цртеж Саве Шумановића.

Да за крадљивце уметничких дела нема недоступних простора говори и случај од пре петнаест година када је из новосадског музеја украдена  Рембрантова слика „Портрет оца” из 1630, која је пронађена на подручју Сремске Митровице 2013. године. Реч је о уметничком делу непроцењиве вредности које је украдено из Музеја града Новог Сада 8. јануара 2006. године, када су две маскиране и наоружане особе везале чувара и осим те слике, украли још три – Рубенсовог “Сенеку”, “Ноћни пејзаж с рибаром” Пјера Франческа Мола и слику “Глава Христа” непознатог немачко-холандског аутора из 16. века. Одмах после крађе, све слике су убачене у Интерполову базу података украдених уметничких дела.

Подсећања ради, пљачка је изведена професионално јер, осим што није било повређених, све слике су извађене из рамова у којима су биле без икаквих оштећења. Рембрант је чуван у посебној витрини са системом отвараnjа, који је захтевао више времена за откључаваnjе, али ни витрина није претрпела оштећења.

Након крађе, стручњаци су проценили да Рембрантова слика вреди најмање 2,5 милиона фунти. Тада се спекулисало и о томе да ли је дело заиста насликао чувени холандски мајстор или неко од његових ученика, али је наведено да је свакако веома вредна.

Иначе, „Портрет оца” је краден и раније, средином деведесетих година прошлог века, након чега је пронађен у Шпанији.

Догађај који је највише узбуркао јавност, означен је као највећа европска пљачка и у историји Швајцарске, а догодио се једног недељног поподнева 2008. године. Пола сата пре затвараnjа Музеја фондације Емила Бирлеа, три маскирана мушкарца упала су претећи оружјем у музеј и великом брзином однели четири дела у вредности од 164 милиона долара. Украдена су дела Пола Сезана “Дечак у црвеном прслуку”, Винсента Ван Гога “Грана кестена у цвату”, Клода Монеа “Макови близу Ветеја” и Едгара Дега “Гроф Лепик и његове кћерке”. Убрзо након крађе, на паркингу психијатријске болнице у Цириху, пронађен је напуштени аутомобил са сликом Ван Гога и Монеа на задњем седишту. Дегаова слика је враћена у тајности, док је слика Пола Сезана пронађена у Београду 2012. године.


Пикасо и Рафаело у Београду

Захваљујући сарадњи српске полиције с Интерполом, у једном београдском стану пронађене су четири украдене слике, вредне неколико десетина милиона евра, које су изворно биле у власништву словеначког колекционара Франца Римера.

Међу 35 укупно украдених дела, највреднија су Пикасова “Борба бикова” и Рафаелова “Дружина”.


Пљачкаши су, како су преносили страни медији, говорили немачки с јасним словенским акцентом, да би годину касније била објављена информација да су на листи осумњичених двојица држављана Србије, одраније позната полицији по пљачкама јувелирница. Тако је за крађу  осумњичена криминална група Пинк Пантер чији су чланови ухапшени када су покушали да продају слику која је била сакривена испод крова камионета.

Уметничко дело “Дечак у црвеном прслуку” није прво које је украдено у иностранству и пронађено у Србији. Крајем октобра 2011. године, припадници МУП-а Србије, у сарадnjи с Тужилаштвом и полицијом Кантона Швиц из Швајцарске, пронашли су и запленили у Београду две слике Пабла Пикаса. Реч је о уљима на платну, “Глава коња” из 1962. године и “Чаша и бокал” из 1944. године, вредним више милиона швајцарских франака. Платна су, како је тада прецизирано, украдена у фебруару 2008. с изложбе у градићу Фефикону, недалеко од Цириха, а власништво су Шпенгел музеја из Хановера.

Одмах после крађе, ангажована је приватна детективска агенција, коју чине махом бивши инспектори Скотланд јарда, а један од детектива је после више од три године трагања дошао до податка да су слике у Србији.

Из Народног музеја у Београду, марта 1996, украдена је “Купачица” Пјера Огиста Реноара, а пронађена је после четири дана. Вредност слике је процењена на милион и по долара, а крадљивци су ухапшени врло брзо, када су покушали да је продају за 40.000 тадашњих немачких марака. После тога национални музеј је дела из стране збирке трајно склонио у музејске депое.

Слике, скулптуре, статуе и реликвије су најчешће предмет крађе. По појединим проценама, на илегалном тржишту украдених уметнина за годину се заради од две до четири и по милијарде евра.

Д. Николић

EUR/RSD 117.4890
Најновије вести