Држављанка Србије појавила се прошле недеље на граничном прелазу Реске, на излазу из Мађарске, у возилу форд ренyер, с аустријским регистарским ознакама. Након провере докумената у Шенгенском информа-
ционом систему, полицајци су утврдили да аутомобил потражују аустријске власти. Полицајци жупаније Чонград-Чанад запленили су возило чија је вредност процењена на 35.000 евра.
Крађе возила иностране производње догађају се година. Највише се краду возила марке фолксваген, као и ауди, рено и опел. Непрестана потражња за деловима и мањи пад вредности фолсквагенових аутомобила током протеклих година утицали су на то да ова возила најчешће краду. Непрекидни развој технологија за израду и производњу моторних возила повећао је њихову вредност, док је учиниоце тих кривична дела оспособио да те активности претворе у занат, због чега се често формирају групе коју су мање или више организоване.
Смањен лоповлук на домаћем сивом тржишту
Наставља се тенденција благог смањења броја украдених возила на територији Републике Србије. Године 2018, украдено је 2.038 моторних возила, што је за 17 посто мање него 2015. године, констатује се у документу МУП-а.
Дневни просек украдених возила у 2018. години био је 5,6, за разлику од 2015. када је износио 6,7.
У структури украдених возила и даље је највише путничких – 83,3 посто, с тим што се и овај број смањује у 2018. години за 14 посто у односу на 2017. годину. Приметно је и повећање крађе теретних возила за 18 посто у 2018. години у односу на претходну годину.
- Приходи стечени овим кривичном делом могу бити високи, док се возила украдена у земљама Западне Европе кријумчаре преко Мађарске и Хрватске на територију Републике Србије, одакле се даље одвозе у различите правце – ка Црној Гори, Босни и Херцеговини, Бугарској и Северној Македонији или се преко Румуније и Молдавије кријумчаре у Русију и у Украјину - указује се у студији МУП-а “Процена претњи од тешког и организованог криминала”.
У документу, који се израђује сва четири године, указује се да се део возила транспортује на подручје АП КиМ, где се украдена возила размењују за дрогу или даље кријумчаре ка Албанији. Мањи број возила завршава на територији Блиског истока. Луксузна возила, украдена на територији Хрватске, Словеније или Босне и Херцеговине, с већ фалсификованим бројевима шасије и фалсификованом пратећом саобраћајном документацијом кријумчаре се и продају на територији Републике Србије. Један део украдених возила се расклапа на делове на отпадима или у гаражама, због чега им се губи сваки траг, а власницима умањује могућност да пронађу своје возило.
Полиција указује да велики проблем и даље представља промет половних делова који потичу с возила прибављених кривичним делима, јер се купопродаја обавља преко специјализованих сајтова за оглашавање на интернету, а испорука преко курирских служби или коришћењем сервиса брзе поште. Целокупан промет остварен на тај начин остаје у тзв. сивој зони, односно физичка и правна лица која се тиме баве не пријављују тако стечене приходе.
Земље ЕУ су примарни извор украдених возила, с тим што су класичне крађе све ређе јер се знатан број возила високе класе одузима утајом или преваром на штету рентакар агенција и лизинг компанија, најчешће у Италији, Аустрији и Немачкој. За те активности користи се оригинална или, у ретким случајевима, фалсификована документација.
Изнајмљена возила се довозе у Србију, растављају на делове и продају. Током 2018. године поднете су кривичне пријаве против 11 лица (двоје држављана Италије), која су од друге половине 2015. године до марта 2018. године изнајмљивала више возила у различитим агенцијама у Италији, која су након тога довозила у Србију, растављала их на делове и продавала у својим предузетничким радњама или преко огласа на интернету, стекавши, на тај начин, имовинску корист у износу од приближно 10,2 милиона динара (више од 86.000 евра).
Србија је транзитна земља за возила украдена у земљама ЕУ. Године 2018. откривена је организована криминална група која је крала аутобусе у земљама ЕУ и кријумчарила их у земље Блиског истока. На украденим аутобусима у земљама ЕУ мењане су идентификационе ознаке, а на територији Републике Србије израђивана фалсификована документација, која је коришћена приликом кријумчарења.
Један од све израженијих начина крађе возила, који примењују ОКГ, јесте коришћење софистициране опреме и модерне технологије, којима се ефикасно савладавају механичке и електронске препреке. Захваљујући појави тих алата, промене на возилу након извршеног кривичног дела често подразумевају промену конфигурације компјутера мотора. У ту сврху се користе кодирани кључеви или специјално направљени алати, међу којима је најзаступљенији турбодекодер, механички флексибилни кључ помоћу којег се за мање од десет секунди и без икаквог оштећења откључава и закључава свака брава на вратима возила.
Користи се и електронски уређај за стартовање возила на основу очитаног електронског кода компјутера мотора, који се након тога учитава у бланко кључ.
На возилима која не користе класичан кључ већ дугме старт/ стоп, поступак крађе је још лакши. Током 2017. године, на територији Републике Србије појавио се потпуно нови уређај под називом Смарт кеy емергенцy старт сyстем Њаве 2. За отварање возила из програма фолксваген и ауди извршиоци користе уређај Продекодер Легенд, а за ауди програм и декодер ознаке А60081. 79 је страх од запрећене казне минималан.
Када је реч о будућим тенденцијама у области крађе и кријумчарења украдених возила, може се рећи да ће Србија и убудуће бити земља одредишта, али и транзита за возила која се краду у земљама ЕУ или која се кријумчаре из тих земаља. То ће утицати и на пратеће криминалне делатности у вези с крађом возила, као што је израда фалсификоване документације.
- Постоји велика вероватноћа измештања наведених криминалних активности ван територије Републике Србије, с циљем максималног смањења ризика од откривања приликом транспорта украдених возила. То се, пре свега, односи на обезбеђивање простора за прикривање украдених возила и ангажовања тзв. специјалиста за измену идентификационих ознака на украденим возилима - упозорава МУП..
Тенденције у области кривичних дела у вези с крађом возила зависиће и од потражње за половним резервним деловима, с тим што се у догледно време на тржишту половних резервних делова не очекују битније промене. Томе погодује и чињеница да су земље Западног Балкана, због слабије куповне моћи становништва, велико тржиште половних возила и половних делова за возила.
М. Бозокин
