У фокусу: Мотоциклисти имају 250 пута већу шансу да погину

Мајка двоје мале деце страдала је у удесу мотора код Беле Паланке. Њен пријатељ, који је возио мотор “јамаху” том приликом је повређен.
архива Дневника
Фото: архива Дневника

Они су још једне жртве моторизованих двоточкаша.

Мотоциклисти чине око 15 одсто у укупном броју погинулих, а готово 20 у укупном броју тешко повређених у саобраћајним незгодама у Србији.

Возачи и путници двоточкаша су једна од најрањивијих категорија учесника у саобраћају у Републици Србији. Спровођење стручне, теоријске и практичне едукације и обуке у области безбедности саобраћаја доприноси значајном смањењу страдања у саобраћајним незгодама с учешћем возача мотоцикла и мопеда, односно смањењу укупног број страдалих у саобраћајним незгодама

Надлежни апелују на све возаче да буду пажљиви и обазриви јер су  још увек ненавикнути на мотоциклисте који су, и због лепог времена, све су учесталије на путевима

Велики број удеса последица је чињенице да возачи често превиде мотоциклисте или их једноставно не виде. Зато, кажу стручњаци, треба имати што уочљивију гардеробу и заштитну опрему.

Стручњаци указују и на то да све више младих лако долази до мотора, али и до возачке дозволе за њихово управљање. Они својим понашањем и лошом обуком представљају опасност и за себе и за друге. Такође, мало се ради и на едукацији мотоциклиста, а посебно на њиховом почетном образовању.

У Србији, у којој има 75.000 регистрованих мотоциклиста, сваке године у просеку страда 80 возача мотоцикала

Мањи део мотоцилиста, кажу стручљаци, понаша се веома опасно јер не схвата опасност, односно потцењује је. Нажалост, нису имали прилике у ауто-школи да се упознају с посебним ризицима небезбедне брзине, неношења заштитне опреме због тога што нису довољно уочљиви у саобраћају.

У Србији још није обавезно ношење сигурносних флуоросцентних прслука, али за почетак може послужити и онај из аутомобила који ће пружити неку врсту пасивне заштите.

Мотоциклисти морају себе максимално да заштите, да носе кацигу и заштитну опрему. Такође, морају да буду свесни тога да им је шанса да се повреде у саобраћају 45 пута већа него возачима аутомобила, тако да обавезно морају да прате ситуацију око себе. Понекад возачи аутомобила не пазе на моторе, разговарају телефоном, причају са саговорницима или једноставно не гледају у ретровизоре. То су њихове грешке које возачи мотоцикала морају да буду спремни да некако исправе.

По статистичким подацима, возачи скутера или мотора у Србији имају 250 пута већу могућност за погибију него ако исто превозно средство возе у Европској унији. Нажалост, то је показатељ да је возачка култура у Србији далеко испод стандарда, а то потврђује и податак да у Србији, у којој има 75.000 регистрованих мотоциклиста, сваке године у просеку страда 80 возача мотоцикала.

Како је раније за „Дневник” рекао директор Департмана Факултета техничких наука у Новом Саду за саобраћај проф. др Драган Јовановић, обучавање и едукација возача двоточкаша само је један од проблема који утичу на безбедност на путевима, а рад на знању, вештинама и перцепцији опасности и ризика, како мотоциклиста, тако и осталих учесника у саобраћају, једно је од решења.

– Саобраћај је у највећој мери креиран за возаче моторних возила, односно четвороточкаша, и веома мали број ствари је усмерен ка осталим учесницима – казао је Јовановић, објаснивши да Нови Сад и његово окружење немају специфичне мере које су усмерене ка мотоциклистима, те да ониморају да се прилагођавају саобраћајном систему. – Уврежено је мишљење да су мотоциклисти ти који изазивају саобраћајне несреће, а анимозитет који влада између њих и возача четвороточкаша значајно утиче на незгоде возача двоточкаша. По природи ствари, углавном су проблем возачи моторних возила код којих мотоциклисти изазивају љутњу.

Професор Јовановић сматра да би један од првих корака за креирање стратегије безбедности саобраћаја или доношење акционог плана који би био усмерен ка смањењу броја погинулих мотоциклиста, била повезаност субјеката.

– То је нешто што у решавању проблема мотоциклиста можда највише и фали, па треба окупити људе који имају одређене надлежности, попут агенција и структура на локалном нивоу, затим професоре који имају знање, представнике ауто-мото клубова, произвођаче мотоцикала и Саобраћајну полицију – закључио је проф. Јовановић.

Д. Николић

EUR/RSD 117.3357
Најновије вести