До поновљеног суђења пре неколико година, кад је пуштен да се брани са слободе уз јемство, Станимировић је, по речима његовог адвоката Момчила Булатовића, провео 5.152 дана у ћелији, прво у истражном притвору, а потом на издржавању затворске казне по некадашњој правоснажној осуђујућој пресуди.
– Одштетни захтев смо поднели, узимајући у обзир све околности, на 10.000 динара по дану који је Станимировић провео у притвору, односно затвору, што укупно износи 51.520.000 динара – каже Булатовић.
Тужба за накнаду штете је уследила пошто се држава претходно није изјаснила о одштетном захтеву. По речима адвоката Булатовића, држава је у одговору на тужбу оспорила висину одштетног захтева и с тим у вези су истакнути различити аргументи, које ће, као и аргументе подносилаца тужбе, вагати суд током парнице.
Кривични поступак против Станимировића је поновљен по пресуди суда у Стразбуру, којом је утврђено да је он после хапшења у фебруару 2001. „претучен и мучен у полицијској станици у Смедереву”, те да се осуђујућа пресуда заснивала на његовој изјави коју је тада дао „из страха да ће га полицајци даље мучити”, иако је он тај исказ повукао и у свему оповргао кад је изведен пред истражног судију.
Европски суд за људска права је, доносећи пресуду по Станимировићевој представци, имао на увид медицинску документацију о повредама: прелому ребара, потресу мозга, модрицама по грудном кошу и глави, које је задобио након што је 10. фебруара 2001. приведен у полицијску станицу у Смедереву, како је сведочио, кад су га „полицајци тукли бејзбол-палицом, везивали, прикључивали на индуковану струју, стављали му најлон кесу на главу и пиштољ у уста и претили да ће га угушити и убити”.
Деценију од правоснажне пресуде суда у Смедереву којом је Станимировић осуђен на 40 година затвора, ново суђење је одржано пред Вишим судом у Панчеву, који је делегиран за понвољени поступак, а 2016. године изречена је ослобађајућа пресуда.
Другостепени суд је потврдио ослобађајућу пресуду, налазећи да је „Виши суд у Панчеву, имајући у виду решење од 24. августа 2015. којим је као незаконит доказ издвојен записник о испитивању Станимировића у истрази од 13, 14. и 19. фебруара 2001, као и записник о претресању његовог стана 19. фебруара 2001, правилно закључио да тужилац није пружио ниједан доказ за оптужење, те ослободио Станимировића оптужбе за извршење кривичног дела тешког убиства”.
Ј. Јаковљевић
