Такође, у зграду се не улази без обавезне заштитне опреме, пролази се кроз безбедносне баријере и мери темпертатура. Све то успорава и отежава рад, па између два рочишта прође најмање пола сата, како се странке не би сусретале у ходнику и долазиле у контакт.
Дешава се, на пример, да полицајац не може да дође на суђење да сведочи јер је у самоизолацији, а нису ни ретка оправдања учесника у поступку да су у немогућности да приступе рочишту из здравствених разлога, што није лако за брзу проверу.
У марту и априлу била је отказана већина рочишта и радило се од куће, а дежурне судије биле су ангажоване на хитним предметима према Уреби и Одлуци Владе о забрани кретања. Распоред суђења заживео је у потупности тек прошлог месеца, а кад је реч о одлукама суда, у односу на исти временски период претходне године, приближно је мањи за једну трећину, сазнаје „Дневник“.
Оно што није замрло јесу рочишта за предмете који се односе на насилничку вожњу, јавни ред и мир и насиље у породици. Њих има отприлике колико и прошле године.
Ипак, број предмета по заказаним рочиштима дневно по сваком судији мањи је због избегавања контаката у згради суда на Булевару ослобођења 58. Ограничавање је уведено јер је повећан број контаката у епидемији ковид-19 ризичан по здравље.
Бројке говоре да је у првој половини ове године примљено 7.077 предмета, а укупно је решено 6.429, каже за „Дневник“ председник новосадског Прекршајног суда мр Каменко Козарски и додаје да је у том периоду ипак наплаћено скоро 200.000.000 динара.
Козарски истиче да је по Закону о спречавњу насиља у породици запримљено у првој половини ове године 64 предмета, односно, просечно по три седмично. Од тог броја, донето је 55 осуђујућих, уз четири ослобађајуће пресуде и једну опомену, а остало је још пет нерешених предмета.
Такође, изречено је 55 казни затвора у распону од пет до 60 дана, најчеђе од 15 дана до 40, а кажњено је 55 мушкараца, као и четири жене.
Ради се најчешће о особама старим између 20 и 50 година. Најмлађи има 19 година, а најстарија особа је жена, рођена давне 1932. године. Она се терети за насиље према сестри, сазнаје “Дневник”.
Две жене, починиоци породичног насиља, биле су насилне према ванбрачном партнеру, једна је била насилна према родитељима а једна, као што смо већ навели, према сестри, објашњава председник Суда Козарски.
М. Вујачић
