АЛАРМАНТНО За професора математике и хемије само по један кандидат

Пријављивање кандидата - будућих студената, у првом уписном року на 14 факултета Универзитета у Новом Саду приведено је крају и по прелиминарним резултатима може се рећи да су очекивања испуњена.
с
Фото: В.Фифа

Тако је Факултет техничких наука један од најтраженијих са 2.999 пријављених кандидата, на свим студијским програмима. Оно што је такође било очекивано, мада крајње онеспокојавајуће, јесте најмања заинтересованост будућих студената за професорске смерове. Како је за „Дневник” рекла продеканка за наставу на Природно – математичком факултету проф. др Татјана Пивац, као и ранијих година ситуација се у том домену није нимало променила, те је од укупно 570 пријављених, најмање на професорским студијским програмима.

"За професора географије се пријавило 11 кандидата, док је на интегрисаним студијама, за мастер професора физике и мастер професора хемије био заинтересован само по један кандидат", истакла је Пивац. "На интегрисаним студијама за мастер професора математике пријавило се осам кандидата. Школовање траје пет година и носи 300 еспб.

По њеним речима, на Департману за биологију и екологију, до ове године такође су имали интегрисане студије мастер професор биологије, али је новом акредитацијом одлучено да се врате на систем „4+1”.

"То значи да ће од ове године, ђаци који желе да заврше смер за професора биологије, основне студије уписивати на смеру дипломираног биолога", објаснила је наша саговорница. "Избором одређених предмета током четворогодишњих студија, уз наставак те једне године на мастер студијама за професора биологије, студенти ће стећи потребне компетенције за рад у школи. У будућности ће тенденција свакако бити да се све интегрисане студије врате на тај систем „4+1”.

Подсећамо да је и на Филозофском факултету, од 966 кандидата, најмања заинтересованост будућих студената била за студијске програме Румунски језик и књижевност са другим романским језиком и културом и Русински језик и књижевност, на која је конкурисао по један кандидат. За Словачки језик и књижевност се нико није пријавио, а на модулу Енглески језик и књижевност са другом страном филологијом њих 12 је изразило жељу да студира.


Врхунац тренда који траје годинама

Да је ситуација аларамнтна говори податак да је мало бруцоша на наставничким смеровима и на факултетима Универзитета у Београду. Забрињавајући тренд пада уписа на те студијске програме, који траје скоро 10 година, бележи статистика, достигао је врхунац, па је на, рецимо, Физичком факултету Универзитета у Београду, на смеру Општа физика, чији дипломирани студенти могу да предају у школама, пријављен само један бруцош на 25 места.

На Филолошком факултету у Београду, најугроженији је српски језик и књижевност, на који се ове године пријавило само 34 кандидата, на планираних 100 места. На Учитељском факултету на катедри у Новом Пазару за смер Образовање васпитача, пријавило се само троје средњошколаца, а за Образовање учитеља 29., док је за катедру у Вршцу за смер Образовање учитеља пријављено четворо. На Хемијском факултету БУ за смер Настава хемије, пријављено је само седморо бруцоша, а места има за 25., док је на Математичком факултету у Београду, на смеру Општа математика, пријављено 135 кандидата, а број планираних места је чак 250.

Као потврда жалсоног тренда, који већ угрожава функционаланост наставе у школама, је и пријава је на Физичком факултету у Београду, за смер Општа физика, на који се пријавио само један средњошколац, а број планираних места 25.


На Педагошком факултету за дипломираног учитеља се пријавило 14 будућих студената, док је за диплонираног васпитача седам.

У једном од наших ранијих разговора, продеканка за наставу на ПМФ – у Татјана Пивац је истакла чињеницу да се у школама већ осети недостатак наставника физике, математике и информатике. С тим у вези су баш на новосадском ПМФ – у, представници Уније природно – математичких факултета Републике Србије пре пар месеци одржали састанак, не би ли заједничким снагама приступили решавању тог проблема. Зато је и једна од иницијатива да се укину интегрисане студије и врати пређашњи систем, јер је у пракси дао боље резултате. Такође, иницијатива је подићи плату просветним радницима и вратити им положај и углед који су уживали пре реформи у образовању, јер су то све могући разлози међу младима због којих себе у будућности не виде у улози просветара.

И. Бакмаз

 

EUR/RSD 117.1921
Најновије вести