На болничком лечењу био сам више од 20 пута, те сам често био на боловању. Пре 13 година доживео сам и клиничку смрт, а након тога сам се пензионисао. Од септембра добијам имунотерапију и ја сам други човек. И даље узимам редовну терапију, али више нема гушења и ноћног буђења због недостатка ваздуха“, испричао нам је 52-годишњи Стевица Ристић из Куле, један од шесторо пацијената из целе Војводине који добија биолошку терапију.
Годишње око 3.000 пацијената дође у Алерголошки кабинет Института за плућне болести, и то су они који имају алергије и астму. Ова установа је једина у Војводини која има и Амбуланту за тешку и неконтролисану астму, у којој се прати 64 пацијента, међу којима је и ових шесторо који добијају биолошку терапију. Специјалиста пнеумофтизиологије и субспецијалиста алерголог руководилац Клинике за опструктивне болести плућа и акутне пнеумопатије у Институту за плућне болести Војводине у Сремској Каменици др Сања Хромиш, каже да Амбуланта за тешку астму постоји од 2016. године.
„Пацијенти који имају неконтролисану астму имају симптоме, ограничења у свакодневним активностима, честа погоршања, оштећену плућну функцију. До тога долази из више разлога, међу којима су неправилно узимање терапије, пумпица и инхалера, зато што пуше или због других болести које имају. Ти пацијенти се упућују у нашу Амбуланту за тешку и неконтролисану астму, где се евалуирају, како би се видело да ли нешто може да се учини и поправи то стање. Ако је урађено све што треба, онда се проглашава тешка астма, а за то је потребно од три до шест месеци. Много је више неконтролисаних него тешких астми“, каже др Хромиш и напомиње како пацијенти често имају и друге тегобе и болести које не лече и које погоршавају астму, а лечењем тих других болести, може да се побољша лечење астме
Од укупног броја оболелих од астме, од пет до десет одсто је у категорији тешке астме. Постоје различите врсте тешких астми, те она може да буде алергијска, неалергијска, она коју добијају гојазне особе, с оштећеном плућном функцијом и друге. Када се одреди који тип тешке астме је у питању, онда се види да ли је пацијент погодан за неку посебну врсту терапије, као што је ова биолошка терапија која се даје само код пацијената тешком алергијском неконтролисаном астмом. Практично, 64 пацијента који се прате у Амбуланти има различите подтипове астме, али само ових шест погодно је за биолошку терапију.
„Уз добру терапију, око 80 одсто пацијената требало би да буде добро, није им оштећена плућна функција и нормално могу да функционишу. У пракси, међутим, око 50 одсто оболелих има лошу „контролу“ болести, односно лековима и терапијом болест се не држи под контролом, те имају погоршања симптома и ограничења у свакодневним активностима. На проценат успешности утичу и друге околности, тако да би пацијенти требало да воде уредан живот, да не раде тежак физички или ноћни посао и да не бораве у лошим микроклиматским условима, јер су то фактори који неповољно утиче на болест“, наводи др Хромиш.
Више од 15 година од тешке алергијске астме лечи се и 42-огодишња Александра Малеш из Каћа, која каже да јој је биолошка терапија донела нови живот, без тегоба.
Нормалан живот уз терапију
„Тешка астма је озбиљна болест која не може да се излечи, али терапијом се смањује број погоршања и пацијенти не морају да узимају оралне кортикостероде, чија дуготрајна примена може да буде штетна. Поред тога, честа погоршања повећавају и морбидитет и морталитет. Применом прецизне, биолошке терапије код пацијента с тешком астмом постижу се добри резултати и већина њих је оспособљена и могу нормално да живе и раде“, напоменула је др Хромиш и додала да пацијенти без ове терапије, која је велики искорак у лечењу, не би могла да води нормалан живот.
„Раније нисам могла ништа да урадим, да идем уз степенице, да помогнем ћерки када је учила да вози бицикл. Сада планинарим, певам, радим, живим нормално. Астма јако ограничава човека, јер је то целодневна борба за ваздух и здрав човек то не може да схвати“, испричала је Александра Малеш која такође биолошку терапију добија два пута месечно.
Тешка астма захтева висок ниво лечења, које подразумева средње или високе дозе инхалацијских кортикостероида и најмање још једног лека за контролу астме. Често лоша контрола болести и оштећена плућна функција води до погоршања.
„У нашој Амбуланти за тешку и неконтролисану астму спроводе се чешће контроле пацијената и висок ниво лечења. Такође, од јула прошле године почели смо да примењујемо и биолошку терапију за групу пацијената с тешком алергијском астмом. Ми смо једини у Војводини који имају ову терапију, а осим код нас, добија је и један пацијент у Крагујевцу и један у Београду. То су махом млади људи, који су радно способни, али их болест онемогућава да нормално живе и раде. Уз терапију, они имају мање погоршања и поново су радно способни“, испричала је др Хромиш и додала да од шесторо пацијената који добијају ову терапију, њих двоје долази два пута месечно у Институт на терапију, а остали једном месечно.
Како би се сваки пацијент боље пратио, једна од анализа је и одређивање азот-моноксида у издахнутом ваздуху, што се ради на апарату који је донирао Покрајински секретаријат за здравство. Ово мерење показује ниво упале у дисајним путевима, на основу чега може да се коригује терапија.
„Доза лека који се добија у биолошкој терапији, зависи од ИгЕ антитела, као и од телесне масе, тако да се за сваког пацијента понаособ одређује количина лека који добија. Двоје пацијената добијају три ампуле лека на две недеље, док осталих четворо добијају терапију на четири недеље“, казала је др Хромиш.
Љ. Петровић
