Изменом закона и заједничким деловањем до мање саобраћајки

БЕОГРАД: У Србији је прошле године у саобраћају изгубило живот 521 лице, а за пет година 2.674 особе, што је велики проблем на чије решавање може утицати само додатни заједнички рад свих субјекта и промена законског оквира у саобраћају, поручено је данас са скупа којим је обележен Светски дан сећања на жртве саобраћајних незгода.
1
Фото: МУП Србије

Под слоганом "Живот, а не сећање", на скупу у Београду наведено је да укупан број смртно страдали и повређених у саобраћајним незгодама за пет година премашује 102.000 људи, и наглашено да је реч о великом друштвеном и проблему са којим се суочавају породице и пријатељи страдалих.

Директор републичке Агенција за безбедност саобраћаја Бранко Стаматовић поручио је да је реч о глобалном као и проблему у Србији те да није реч о статистици страдалих, јер су иза бројки - људ.

Захвалио се субјектима у систему, посебно МУП-у на досадашњим акцијама, и истакао значај укључених промотера који на основу личних прича и губитака помажу да превенција буде јача.

Стаматовић је оценио да се само координисаним радом свих субјеката, укључујући и локалне самоуправе и академску заједницу, може до резултата.

Предложио је да се крене у израду новог Закона о безбедности саобраћаја који ће бити алат да се омогући додатна заштита учесника у саобраћају, као и нове националне стратегије безбедности.

"То су прве мере да смањимо страдање, и достигнемо визију и циљ, да страдале деце у саобраћају буде", рекао је он.

Поручио је и да треба да учимо на туђим грешкама, да будемо пажљивији у саобраћају, да живимо заједно, а не да се сећамо.

Отац погинулог дечака Павла, Саша Станковић, рекао је да је без сина остао јер га је на пешачком прелазу убио алкохолисани возач убица, који је претходно у вожњи починио више прекршаја.

Навео је да је тај возач осуђен на три године, а да му је као олакшавајућа околност узето у обзир јер није осуђиван, и нагласио да је против истог возача комбија раније вођен поступак због алкохола и бекства са лица места.

Станковић се заложио, због све деце и безбедности учесника у саобраћају, да се пооштри казнена политика против оваквих возача.

Заложио се за промену прописа, како би се они ефикасније третирали као возачи убице, и добијали казне преко 10 година затвора.

Навео је да се таква дела требају третирати као квалификована убиства, кроз пооштрену казнену политику.

"Кроз минорне казне погрешна се порука шаље, то мора да се мења", рекао је Станковић.

Поручио је и да би док се казнена политика не промени, правосуђе требало да иде ка максималним казнама у оквиру закона.

"Не смемо да шаљемо поруку пијанима и бахатима, убицама наше деце, да ће лако проћи и брзо изаћи из затвора", рекао је он.

Станковић сматра да постоји воља народа и јавности за пооштравање казни, те да ако постоји воља институција, то може брзо да се реши.

Новинарка Деа Ђурђевић, која је и сама жртва саобраћајне незгоде, обраћајући се у име преживелих оценила је да је свака саобраћајна незгода одговорност друштва.

Оценила је да би друштво требало да стави безбедносну културу на прво место и да поштовање саобраћајних прописа буде "ин".

Ђурђевић је рекла да је, пошто смо сви у саобраћају, едукација потребна свима.

Као инвалид апеловала је и да се поштују права инвалида, наводећи да би "око соколово" у Београду требало да кажњава и оне који паркирају на места за инвалиде.

Ђурђевић је поручила да се радом на превентиви може усадити у главе грађана колико одговорност у саобраћају чува животе.

Говорила је о значају ангажовања јавних личности и медија, а као кључне за мање последице саобраћајних незгода када се десе навела је брзо заједничко ангажовање хитних служби, јер су некада секунде у питању.

Начелник Управе саобраћајне полиције МУП-а Славиша Лакићевић оценио је да смо као друштво склони да подценимо опасности и ризике у саобраћају.

Рекао је да годишње у Србији буде више од 3.000 повређених у саобраћајним незгодама.

Оценио је да је поред сећања на жртве, неопходна помоћ породицама као и смањење опасности у саобраћају, за шта је неопходан заједнички рад свих субјеката.

У име МУП-а, он је обећао још преданији рад и труд како би се број саобраћајки смањио, и то кроз репресивно и превентивно деловање, а на посебно ризичним деоницама путева.

Представница Транспортне заједнице Татјана Јовановић, рекла је да је у 2021. години на простору земаља Западног Балкана у саобраћају погинуло 1.255 лица, што је више него годину дана раније.

Оценила је да Србија у региону чини пуно и предводи активности усмерене ка већој безбедности саобраћаја, али да све земље заједно морају ради више на том пољу.

Поручила је да владе, цивилно друштво и приватни сектора, треба да се обавежу да спроведу мере како би заједно имали безбедан систем за све учеснике у саобраћају.

Јовановић је оценила да су примена закона у саобраћају, истрага после судара, и грађанска одштета, део истог правосудног система, те да хармонија унутар делова система, води до мање несрећа.

Секретар за саобраћај града Београда Никола Татовић апеловао је на промену навика и веће поштовање свих саобраћајних прописа, како би незгода и жртава било мање.

EUR/RSD 117.3253
Најновије вести