Опрема за ову интервенцију набављена је уз помоћ Покрајинског секретаријата за здравство, а в.д директора Клиничког центра Војводине професорка др Едита Стокић каже да су они једна од ретких установа у Европи која изводи ову процедуру.
Ендокринолог доценткиња др Тијана Ичин каже да су ови нодуси, односно чворићи, бенигни тумори који због величине и положаја притискају околне структуре врата.
Пацијенти због тога имају тегобе, јавља се кашаљ, сметње при гутању, осећај притиска или пак имају естетски проблем. Да би се радила радиофреквентна аблација штитасте жлезде, мора да се уради ултразвук, као и две аспирационе пункције да би се доказала доброћудна природа, а ради се и испитивање функције штитне жлезде, објашњава др Ичин.
Метода је погодна за пацијенте који имају друге болести, па је класична операција ризична.
Овде нема реза, ради се у локалној анестезији, пацијент је свестан и комуницира током интервенције, амбулатно се уради интервенција, након неколико сати иду кући, а већ наредног дана могу да се врате редовним обавезама. У ова два дана урађено је седморо пацијената, и то четири у уторак и три у среду и сви се добро осећају, напоменула је др Ичин и додала да је најмађи пацијент мушкарац од 39, а најстарија пацијенткиња је жена од 63 године.
Након интервенције, ендокринолог наставља да контролише пацијенте, како би се пратила функција и морфологија штитне жлезде. Током година се не очекује поремећај функције штитне жлезде, јер она остане очувана. Постојање чворова не значи да постоји проблем у функцији штитне жлезде, али штитна жлезда формира чвор и зато је неопходно њихово испитивање.
Др Стокић каже да се радиофреквентна аблација нодуса штитне жлезде изводи у оквиру Програма унапређивања дијагностике и лечења обољења штитасте жлезде у АПВ за 2019. годину. Реализација Програма започела је 2017. године и настављена је прошле и ове године, а координатори програма су професорка Стокић и начелница Одељења интервентне радиологије професорка др Сања Стојановић, која је и урадила ове интервенције. Радиофреквентна аблација нодуса штитне жлезде је модеран аспект лечења, која укључује тимски рад ендокринолога и интервентних радиолога, а пре интервенције потребна је јасна припрема, протоколи и евалуирање пацијената.
Прве интервенције прошле године изведене су уз помоћ професора др Фулвија Стакула из Универзитетске болнице у Трсту, који је и у претходна два дана присуствовао операцијама у КЦВ.
Након процедуре, после четири до шест недеља ради се контролни ултразвук, када се очекује комплетан ефекат. У том периоду се очекује смањење волумена нодуса за 60 до 80 одсто. Уколико се третира мањи нодус, током годину дана, он потпуно нестаје, нагласила је др Стојановић.
Други пут сам овде, а прошле године смо почели да изводимо процедуру. Прво је др Стојановић била на курсу у нашој болници у Трсту, а потом сам ја дошао овде. Сада радимо ове процедуре за бенигне туморе, али радиофреквентна аблација ће бити све заступљенија, јер се ради и код тумора јетре, бубрега и других органа. Комфорна је за пацијента, нема реза, анестезије, лекова, мање су компликације. Углавном пацијенти већ након неколико сати иду кући и сутра могу да раде, казао је др Стакуло.
Индикација за ову интервенцију су бенигни солидни чворови, не цистични и малигни. Др Стојановић каже како се непосредно иза чворића штитне жлезде налази такозвани “опасан троугао” у коме су крвни судови и нерви задужени за покретање гласних жица.
Током операције строго се води рачуна о удаљености електрода од тих структура. Прво се даје локална анестезија у регији чвора, а вођена ултразвуком уводи се електрода на потребну дубину, с врхом уз спољну ивицу чвора. Током процедуре, положај електрода се више пута мења, како би се активним врхом који производи енергију покрио цео волумен чвора. У зависности од величине чвора, аблација траје око 20 минута, а цела процедура са припремом пацијента од 30 до 40 минута, навела је др Стојановић.
Текст и фото: Љ. Петровић
