Повишен холестерол може да доведе до срчаног и можданог удара

Повишен ниво масноћа у крви (хиперлипидемија) углавном се открива случајно, на периодичним и систематским прегледима.
srce
Фото: pixabay.com

Овај метаболички поремећај не боли, не даје симптоме, нити упозорава особу да се нешто дешава у организму. Чак и код сазнања да особа има повишен ниво холестерола и триглицерида не значи да ће упозорење лекара схватити озбиљно, јер се углавном осећају добро. На жалост, први симптоми и знаци последица повишених масноћа у крви су углавном кардиоваскуларни догађаји, као што су срчани или мождани удар.

Учесталост хиперлипидемија је тешко проценити, али на основу бројних истраживања сматра се да она постоји код 25 до 33 одсто одраслог становништва у економски развијеним земљама. Међутим, стручњаци апелују да је висок ниво холестерола у крви кључни фактор за развој срчаних обољења, која узимају три пута више живота него тумор дојке и два пута више од рака плућа.

- Појам очувања здравља подразумева и превенцију кардиоваскуларних болести, пре свега инфаркта и шлога које су током пандемије и даље узрок обољевања и умирања људи у већем броју него од самог ковид-19. Сужење артерија атеросклеротичним наслагама, које доводе до смањене проходности крви до срца, мозга, ногу, настају деловањем добро познатих фактора ризика током низа година. То су пре свега повишене масноће у крви, холестерол и триглицериди, затим шећерна болест, хипертензија, пушење, смањена физичка активност, гојазност. Повишене масноће у крви утичу на рану појаву кардиоваскуларних болести, смањују квалитет живота и доводе до смртности - напомиње кардиолог и председница Удружења жена лекара професорка др Зорана Васиљевић и додаје како је мишљење да жене чувају хормони побијено новим подацима према којима је инфаркт код млађих жена све чешћи, па је превенција свих фактора ризика једнако неопходна и код жена.

Холестерол и триглицериди су неопходни за здрав живот, али када је њихов ниво повишен, може да дође до појаве многих болести. Порекло холестерола у организму је двојако. Установљено је да око две трећине холестерола настаје синтезом у организму, а свега једна трећина се уноси храном.

- Највећи део холестерола настаје у јетри, а до његове синтезе може да дође и у слузокожи црева и надбубрежним жлездама. Одатле се крвотоком транспортује до ћелија организма. Од укупног холестерола у серуму око 20 одсто отпада на ХДЛ холестерол. Што су више вредности ХДЛ холестерола, то је боље, јер овај холестерол "чисти" крвне судове. Међутим, ЛДЛ холестерол или ″лош холестерол” представља најважнији фактор ризика за развој атеросклерозе. Болест крвних судова настаје управо због таложења лошег (ЛДЛ) холестерола и калцијума, када долази до стварање крвног угрушка унутар крвног суда или срца, који делимично или потпуно блокира проток крви. Као последица могу да се јаве срчани или мождани удар. Поред нивоа холестерола у крви, налаз калцификата у зидовима коронарних артерија представља лош прогностички знак. Што је више калцификата, смањује се еластичност артеријских крвних судова и повећава могућност смртног исхода од нежељених кардиоваскуларних догађаја – објашњава начелница ендокринологије у КБЦ „Бежанијска коса“ др Јелица Бјекић Мацут.

Прва мера у лечењу високих вредности холестерола је промена стила живота, која подразумева здраву исхрану и адекватну физичку активност. У зависности од степена ризика одређују се вредности ЛДЛ холестерола, које треба постићи током лечења. Нови Европски водичи су препоручили строжије вредности у односу на раније препоруке, а оно што је свима заједничко за ниво ЛДЛ холестерола “што ниже, то боље”.

- Статини су први терапијски избор у лечењу повишеног холестерола код пацијената са повишеним ризиком да доживе нежељени кардиоваскуларни догађај. Лечење јесте дуготрајно, у одређеним случајевима и доживотно. Због тога је врло битно одредити када је заиста неопходна примена статина, како би се избегло непотребно излагање евентуалним нежељеним ефектима ове групе лекова, али и могућности интеракције са другим лековима. Код особа које имају повишен ниво холестерола у крви, али им је ризик за настанак кардиоваскуларних болести испод пет одсто, снижење холестерола можемо постићи и применом природних статина. Према препорукама Европског удружења кардиолога и Европског удружења за атеросклерозу, у лечење таквих пацијента могуће је укључити и монаколин, супстанцу за коју је доказано да смањује ниво холестерола и триглицерида у крви, а добија се из екстракта црвеног пиринча, удруженим са витамином К2. У великој студији урађеној у Ротердаму на узорку од 4.807 испитаника, током седам година праћења, показано је да унос витамина К2, доводи до смањења таложења калцијума у аорти и коронарним артеријама. С тога постоји и став струке да пацијенте који имају благо повишене вредности холестерола без других фактора ризика могу бити лечени природним статинима – истиче кардиолог у Клиничком центру Ниш професорка др Светлана Апостоловић.

Љ. Петровић

EUR/RSD 117.5758
Најновије вести