Рак плућа годишње усмрти више људи него три карцинома заједно

Карцином плућа најчешћи је и најсмртоноснији карцином и у свету и у Србији, али забрињава што Србија заузима неславно друго место у Европи по смртности од ове болести, а број оболелих расте сваке године.
rak pluca
Фото: Dnevnik.rs

Од карцинома плућа годишње у Србији оболи више од 6.000, а умре 4.600 особа. У просеку, дневно се код 16 особа дијагностикује рак плућа, а на жалост, сваки дан 13 особа изгуби битку с овом тешком болешћу.

Говорећи о лечењу рака плућа професор др Горан Стојановић из Института за плућне болести Војводине каже да су шансу за успешно излечење од рака плућа деценијама имали само пацијенти којима се болест открије у раној фази и који су оперисани.

– У последњих 10 година ситуација се драстично мења појавом циљане и револуционарне имунолошке терапије. Институт, као врхунска научно - здравствена установа, има искуства у лечењу тим терапијама, које нам показује да примена савремених лекова у највећем броју случајева доводи до потпуног или делимичног повлачења тумора, која су код многих пацијената дуготрајни. На тај начин карцином плућа постаје све више хронична, а не смртоносна болест. На жалост, за сада се савременим терапијама пацијенти лече само кроз донације, клиничке студије или посебно одобрење РФЗО за појединачне пацијенте. Међутим, системског помака и даље нема, јер највећи број пацијената нема могућност да се лечи савременим терапијама о трошку РФЗО – напомиње проф. Стојановић.

Представница Удружења за борбу против рака плућа „Пуним плућима“, Оља Ћоровић истиче да удружење већ годинама спроводи активности у два правца. Први се тиче превенције, подизања свести о штетности дуванског дима и важности редовних превентивних прегледа за особе у ризику, а други је побољшање статуса пацијената који су већ оболели од рака плућа. И док су штетност дуванског дима препознале здравствене институције, системских помака у лечењу већ оболелих пацијената у Србији и даље нема. Лечење оболелих је на нивоу од пре 20 и више година:


Нове терапије из донације

Један од оних који се сусрео с овом тешком болешћу је и Братислав Атанасковић (60) из Крушевца. Њему је пре две године постављена дијагноза рака плућа, коју је доживео као смртну казну. Међутим, добио је шансу да се захваљујући донацији лечи најновијом терапијом.

– Имао сам среће, јер сам био кандидат за имунотерапију и прву дозу сам добио средином априла 2018. Већ након десет дана од прве дозе осетио сам бољитак, а након свега три терапије тумор ми се смањио за пола. Данас, након готово две године од постављања дијагнозе, осећам се одлично, радим све као и потпуно здраве особе, играм се са своје четири унуке и дружим се с пријатељима. Имао сам среће да терапију примам из донације, за разлику од многих других у Србији. Зато се надам да ће и други оболели у нашој земљи добити могућности да се лече адекватном терапијом како би могли да наставе да живе, и ако имају рак плућа – објашњава Атанасковић.


– Недавно је на позив Удружења, у Београду боравила др Мери Басел из лондонског магазина “Економист”, чија истраживачка јединица спроводи велику упоредну студију о исходима лечења најчешћег карцинома у 27 држава Европе. Први резултати су алармантни, с обзиром на то да је Србија готово једина земља у Европи која нема имунолошке и персонализоване терапије о трошку државе. Сви у Европи, као и све земље региона, имају савремене имуно- и циљане терапије о трошку здравствених осигурања. Оболели од рака плућа, који имају срећу да живе у околним земљама: Црној Гори, Хрватској, у Републици Српској, Румунији или Мађарској, имају шансу да живе и да воде квалитетан живот више година. Наши пацијенти умиру брзо, а и то краткотрајно лечење хемиотерапијом и зрачењем је мучно и ужасавајуће – истиче Оља Ћоровић.

У овом удружењу пацијената кажу да се, када неко оболи од рака плућа, целој породици живот мења из корена. Дијагностика, конзилијуми, борба за терапију, тражење донације, зрачење… Ко то није прошао, не може ни да замисли како изгледа живот с оболелим од рака плућа.

– Због свега тога, већ годинама тражимо од надлежних свеобухватно и системско решење, а то је да оболели добије лек који може да му помогне, да поправи квалитет живота и продужи живот! Да ли је то имунотерапија или циљана, биолошка, мање је битно. Важно је само да држава омогући лек за сваког пацијента, за кога је медицински доказано да тај лек може да делује. Свесни смо да су потребна финансијска средства, зато подржавамо напоре Министарства здравља и Фонда за здравствено осигурање, да затраже додатна средства од Министарства финансија како би лечили своје грађане. Остварени суфицит у буyету омогућава Министарству финансија да мали део тих средстава преусмери и системски реши проблем лечења пацијената оболелих од најчешћег и најсмртоноснијег рака, рака плућа – закључује Оља Ћоровић.   

Љ. Петровић

EUR/RSD 117.5121
Најновије вести